Насловна Друштво "Zlatni sir" i najveći evropski kanjon šansa za turizam

“Zlatni sir” i najveći evropski kanjon šansa za turizam

-1.1 C
Foča

Na farmi “Zlatni Bor” na kojoj se proizvodi sir prema švajcarskim receptima, a koja se nalazi u istoimenom fočanskom selu na platou kanjona Tare, grade se drvene kućice za smještaj turista.
Vlasnici farme – švajcarski biznismen Tatomir Jovičić i Beograđanin Predrag DŽokić nastoje da, osim proizvodnje sira, podstaknu i seoski turizam na atraktivnom platou najvećeg kanjona u Evropi.
zlatni sir
“Trenutno imamo tri-četiri bungalova, koje ćemo reklamirati na poznatim svjetskim sajtovima za rezervisanje i tako pokušati da razvijemo seoski turizam. Ovo je najveći kanjon u Evropi, na svijetu je veći samo Grand kanjon u Americi, ali niko ne zna to da iskoristi, osmisli i pokaže”, kaže Jovičić, na čijoj djedovini se nalazi farma.

On dodaje da su nedavno ugostili prve turiste iz Francuske i Švajcarske, koji su imali priliku da razgledaju farmu i da uživaju u pogledu na Taru – “suzu Evrope”, ali i u nastupu ženske etno-grupe Kulturno-umjetničkog društva Foča, koji je priređen na samoj ivici kanjona.
koncert na ivici kanjona
“Gosti su se oduševili ljepotom kanjona”, kaže Jovičić.

On ističe da su, uprkos svim problemima sa infrastrukturom – lošim putem i neurednim napajanjem strujom, uporni da istraju u namjeri da ožive plato kanjona Tare.

“Drugu zimu smo gore, napravili smo dobar brend – `zlatni sir`, koji je tražen i izvan granica BiH. Na festivalu vina u Sarajevu ambasade su nam naručivale sir, prepoznale su kvalitet, što je nama podstrek da nastavimo dalje”, priča Jovičić.

NJegov ortak Predrag DŽokić nada se da se ove zime neće ponoviti problemi sa slabim napajanjem strujom.
Dzokic u prostoriji za dozrijevanje sira
“Zahvaljujući direktoru Radne jedinice fočanske Elektrodistribucije Milanu Vukadinoviću, uspjeli smo, napokon, poslije dvije i po godine da raskrešemo dalekovod, tako da se nadamo da će biti manje kvarova. Kada je riječ o putu, najavljeno je da se počinje sa radovima. Budžet je mali, ali će se bar malo popraviti situacija”, rekao je DŽokić.

Načelnik opštine Foča Radisav Mašić najavio je da će ovih dana makadamski put prema Zlatnom Boru, koji se koristi i za izvlačenje šumske građe, zbog čega je često u lošem stanju, biti popravljen, te da će sljedeće godine, najvjerovatnije, biti asfaltiran.

“Ova farma je velika šansa za razvoj stočarstva i opština pomaže onoliko koliko može, a to je pomoć u obezbjeđenju infrastrukture. Mi smo i prošle godine nasipali put, a pošto ga koriste šumarski radnici, često propada i rješenje je, očigledno, u njegovom asfaltiranju”, rekao je Mašić.
grla Braun Svis
Farma “Zlatni Bor” trenutno radi sa 30 krava alpske rase “braun svis”, a planirano je proširenje kapaciteta pokretanjem rasplodnog centra junica, koje bi bile dodjeljivane seoskim domaćinstvima na tom području, što bi, vjeruju vlasnici farme, omogućilo mnogo veću proizvodnju sira, ali i oživljavanje ovog zaboravljenog kraja.

 

Последњи текстови

Дипломци Медицинског факултета у Фочи тражени широм региона

Додјелом диплома и полагањем Хипократове заклетве, 111 дипломаца четири студијска програма Медицинског факултета у Фочи свечано је ступило у љекарску професију, а...

„Не дирај ми снове“ – Фоча добила најмлађег пјесника

Промоција књиге „Не дирај ми снове“, најмлађе фочанске пјесникиње Марине Вуковић, одржана је у Градском позоришту Фоча. Вуковићева је...

СДС Фоча: Јавно објавити документ Програм реформи БиХ

Општинска организација СДС Фоча прикључила се прикупљању потписа у оквиру иницијативе „Имам право да знам“, а којом се тражи јавно објављивање Програма реформи БиХ, као...

Неслагања у БО Фоча- предсједник Миловановић поднио оставку

Предсједник Борачке организације Фоча Саво Миловановић поднио је данас неопозиву оставку, како је образложио, због неслагања са предсједником Предсједништва ове органзације Срђаном...

У понедјељак предавање о Светој тајни брака

„Света тајна брака-некад и сад“ тема је предавања које ће у понедјељак, 16.децембра, одржати професор Богословског факултета, протојереј-ставрофор Дарко Ђого.