Широм свијета данас се обиљежава Међународни дан матерњег језика, који је одлуком УНЕСКА установљен 1999. године. Прилика да размислимо о матерњим језицима и колико се они данас, под разним утицајима, губе и нестају .
„Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Народ који изгуби своје ријечи, престаје бити народ“, завештање је великог жупана Стефане Немање.
Водимо ли се данас ријечима Стефана Немање, или под утицајем друштвених мрежа, економских токова али и медија полако заборављамо свој језик? Уз језик увијек иде и писмо, а у српском језику дешава се не само да је језик у нестајању, него и писмо тог језика – ћирилица, која је српском народу културна и национална идентификација.
Гимназијалци фочанског Средњошколског центра кажу да услијед утицаја друштвених мрежа, филмова и серија врло често се знају послужити ријечима из других језика. Свјесни су да то треба мјењати јер за сваку страну ријеч постоји, како кажу, прелијепа ријеч у српском језику.
„Мислим да српски језик никада није био угрожен као данас, јер све више користимо стране ријечи под утицајем интернета. За то нема потребе јер имамо наш прелијепи српски језик“, рекла је Миона Милић ученица другог разреда гимназије.
„Трудим се да што више причам српским језиком а што мање користим ријечи енглеског језика које су данас изузетно заступљене у комуникацији. Такође трудим се да што више пишем ћирилицом, у свакој прилици, а латиницу користим само кад морам, обично на часовима енглеског језика и информатике“, рекла је Његица Ђука, ученица трећег разреда језичке гимназије.
Марина Вуковић, ученица трећег разреда опште гимназије труди се да писањем поезије сачува српски језик. „ С обзиром на модернизацију у данашњем времену врло често се служимо страним ријечима. Требамо његовати српски језик и ћирилицу, која је одраз нашег националног идентитета“, каже Марина.
Да ли у стварности српски језик и ћирилицу? Свједоци смо да се у Фочи, бар на рекламама све више користе ријечи и изрази из енглеског језика али и да се ријечи из српског језика пишу латиницом.
У Одјељењу за привреду и друштвене дјелатности општине Фоча, које је надлежно за регистрацију самосталних предузетника, кориштење латинице објашњавају чињеницом да се у називима фирми често користе стране ријечи и изрази, те да се већина предузетника одлучује да своју рекламу уради латиничним писмом због лакшег препознавања од стране туриста. „Доста је предузетника који имају сједиште фирме ван Босне и Херцеговине и ту се углавном ради о страним називима написаним на латиници. Поред тога, и остали пишу рекламе и називе на латиници како би привукли што више купаца и гостију. Међутим, има и назива угоститељских објеката из српског језика, написаних ћирилицом, али је то знатно мањи број од оних написаних латиницом. Избор писма је лична ствар предузетника и његово право јер су и ћирилица и латиница равноправне и ми на то не можемо утицати“, рекла је начелник Одјељења Оливера Елез.
Под утицајем медија и друштвених мрежа задњих 15-ак година појачан је уплив страних ријечи у српски језик, каже професор српског језика и књижевности Душко Крсмановић. Скраћивање језичког израза и учестало коришћење скраћеница види како велики проблем данашње комуникације. „Језик је жива материја и одувијек је била присутна појава уношења страних ријечи у наш језички израз. На тај начин се језик мало освјежава али када број страних ријечи пређе логичку границу онда долази до презасићења језичког израза и потискивања ријечи из српског језика науштрб страних ријечи“, каже Крсмановић.
Иако су оба писма, ћирилица и латиница, према Уставу Босне и Херцеговине равноправна, професори српског језика сматрају да је ћирилица како у Републици Српској, тако и у Србији угрожена: „У неформалној комуникацији код ученика доминира латиница. То није проблем, већ је проблем што то није она наша изворна српска латиница, већ „ошишана латиница“, без квачица и тачки. Онда долазимо у ситуацију да ученик пише писмени задатак ћирилицом, па умјесто „шума“ напише „сума“. У латиници би се то могло подвести под грешку да је заборавио да стави квачицу, али у ћирилици је то потпуно друга ријеч са другим значењем и то је велики проблем“, каже Крсмановић.
Крсмановић додаје да су школе у Републици Српској једне од ријетких „оаза“ у којима се његује ћирилица. Сматра да би све институције требало да инсистирају на употреби ћириличног писма, те да се на очување ћирилице усмјере све друштвене и промотивне активности.
Међу онима који нас годинама опомињу да је ћирилица угрожена, а да српски језик никада није био на „нижим гранама“ је и лингвиста Милош Ковачевић, неуморни борац за усвајање Закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма.
