Насловна Култура Завршен научни скуп о богатој и страдалној историји светосавске Митрополије дабробосанске

Завршен научни скуп о богатој и страдалној историји светосавске Митрополије дабробосанске

6.2 C
Foča

Посјетом Андрићграду и литургијом у Храму Светог цара Лазара, данас је завршен тродневни научни скуп „Осам вијекова Митрополије даборбосанске“, који су у Фочи, на иницијативу и уз благослов митрополита Хризостома, организовали Богословски и Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

На скупу су представљена 24 научна рада професора теологије, историје, историје умјетности, књижевности  и филозофије из Црне Горе, Србије и БиХ.

Они су истраживали бурну, богату и страдалну историју Митрополије дабробосанске, коју је као Епархију дабарску 1220. године основао Свети Сава, а у оквиру које је прије 500 година радила Горажданска штампарија, прије 140 година основана Сарајевска Богословија и која има изузетно вриједне црквене ризнице међу којима се истиче чудотворна икона Чајничке Краснице.

Повеље босанских краљева, конвертитски синдром код Срба у БиХ, прва библиотека Светог Саве, Горажданска штампарија, Српска реалка- гимназија у Сарајеву, страдање српског свештенства у БиХ у Другом свјетском рату неке су од тема научног скупа.

Професор Богословског факултета „Свети Васлије Острошки“ Дарко Ђого каже да је кроз своју тему „Од Цркве босанске до Митрополије даборбосанске“ покушао да објасни зашто је средњовјековна историја, која је, како истиче, данас фалсификована до невиђених размјера, нарочито од сарајевске идеолошке школе, саставни дио срспке средовјековне историје.

Ђого наводи да су разноразне појаве у средњем вијеку приписиване потпуно неоправдано, и ни са каквом могућношћу провјере у историјским изворима, некаквим богумилима, дуалистима, некаквим посебним Босанцима, добрим Бошњанима.

„Ако погледама изворе, документе, ако их поредимо са оним што имамо у српској краљевини Рашкој, видимо да заправо црквена прошлост средњовјековне Босне, средњовјековног Хума, припада српској црквеној прошлости. У том смислу мислим да је врло важно да се бавимо средњовјековљем, не само као неком занимљивом темом, него као нечим што итекако има везе са овим данас, јер можемо да видимо да разноразни накнадно формирани идентитети, накнадно формирана историјска казивања покушавају да себе утемеље тако што ће нешто што је бар заједничко, ако не искључиво српско, узети само за себе“, нагласио је Ђого.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу Горан Максимовић истиче да и дјелатност Митрополије дабрoбосанске свједочи о томе да је идентитет српског народа дубоко укоријењен у православној вјери, српском језику и ћириличном писму.

За овај научни скуп, Максимовић је истраживао значај и улогу монаха и свештеника Митрополије дабробосанске у конститутисању нове српске књижевности, са посебном пажњом на двојицу митрополита Саву Косановића и Ђорђа Николајевића.

Он наводи да су њих двојица крајем 19.и почетком 20. вијека одиграли значајну улогу, не само у животу Митрополије, него и у конституисању цјелокупне српске књижевности, те да су у главним токовима историје српске књижевности оставили неизборсив траг.

„Њихов стваралачки рад је био изузетан. Сава Косановић био човјек различитих интересовања, поред талента за књижевност- прозног и пјесничког, био је изразити истраживач, историчар Цркве, етнограф, оставио је о томе значајна књижевна дјела. Ђорђе Николајевић се опет исказао као уредник неких од најзначајнијих српских часописа 19. вијека, такође, као истраживач Српске цркве, народног живота и обичаја, а поготво је био значајан као пјесник и као путописац“, каже Максимовић.

Директор Секретаријата за вјере Драган Давидовић истиче да је овај научни скуп један у низу важних догађаја из живота Митрополије дабробосанске, које је подржала Влада Српске.

„Ту је и издавачка дјелатност манастира Добрун, затим завршетак рестаурације и конзервације иконе Чајничке Краснице, а сада креће и рестаурација старих рукописа из Цркве у Чајничу. Имали смо и обиљежавање 500 година Горажданске штамаприје са низом научних скупова“, рекао је Давидовић.

Чињеница да Универзитет у Источном Сарајеву у свом грбу има 1882. годину, када је основана Сарајевска богословија, чији су насљедници Богословија и Богословкси факултет у Фочи, говори у прилог изузетног значаја Митрополије дабробосанске за развој образовања код Срба у БиХ.

Ректор Универзитета Милан Кулић каже да они са поносом истичу да је сарајевска Богословија била језгро Универзитета у Сарајеву, а данас у Источном Сарајеву.

„Ово је изузетно важан научни скуп за наш Универзитет и Богословски факултет,који са својим студентима и професорима даје печат времену у којем живимо“, рекао је Кулић.

Изузетно вриједан зборник радова са научног скупа “Осам вијекова Митрополије дабробосанске” биће објављен на прољеће идуће године.

Посљедњи текстови

Дан Медицинског факултета: Расту из године у годину, пријемни испит и у Милану

Медицински факултет у Фочи тренутно похађа 1.630 студената, највише од оснивања, а ове године уписано је 206 бруцоша, највише од свих факултета...

Међународни дан бијелог штапа: Дружење слијепих и слабовидих лица из Фоче и Горажда

Међународни дан бијелог штапа, који се у свијету обиљежава 15.октобра,  прилика је да слијепа и слабовида лица укажу на свој статус у...

Фудбалери дочекују Славију, одбојкаши Радник два, одбојкашице Леотар, кошаркаши у Вишеграду

Фудбалери Сутјеске угостиће сутра у Фочи Славију из Источног Сарајева у 10. колу Прве фудбалске лиге Републике Српске. Сутјеска...

У Фочи тродневна кампања против изградње минихидроцентрала

У склопу  пројекта “Глас за ријеке” Архус центар у БиХ  организује уличне кампање с циљем прикупљања потписа за јавну петицију усмјерену на...

Племенита Шкилетова душа преселила у вјечност

На градском гробљу Бараковац у Фочи данас је на вјечни починак испраћен Младен Шкипина Шкиле, који је након краће болести преминуо у...