У оквиру маифестације „Зима у Фочи“, у Градском позоришту синоћ је одиграна монодрама „Има нека тајна веза“ која је ауторски пројекат бањалучког глумца Милана Димића.
Представа је инспирисана ликом и дјелом легендарног српског пјесника Душка Трифуновића и до сада ју је погледало више од 12.000 гледалаца. Ово је било њено 56 извођење.
Димић је након представе за Радио Фочу изјавио да му је било част да игра пред бројном фочанском публиком.
„На Академији умјетности у Бањалуци, коју сам завршио 2018, на четвртој години имали смо задатак да одаберемо неког умјетника, а ја сам изабрао Душка Трифуновића, пошто на Палама, одакле сам ја, постоје трационални дане Душка Трифуновића, тако да ми је његов живот био инспиративан и с једне стране донекле познат. Када сам почео истраживати његов живот, видио сам да је то стварно нешто сензационално- човјек који је оставио дубог траг, на чије се пјесме компоновало, више од 300 његових пјесама се одсвирало, а написао је више од 1.000 пјесама. Оформио је рок сцену Сарајева, БиХ и Југославије, сви знамо пјесме „Има нека тајна веза“, „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Главо луда“, „Милиција тренира строгоћу“, „Ти си ми била све нај, нај“, а много људи не зна да управо он стоји иза тога и какве судбоносне приче стоје иза тих текстова- и тешке, и поетичне, љубавне, драмске, лирске, он је то све записао и сви ти људи око њега су покупили славу, а он је некако остао по страни“, прича Димић.
Кроз ову представу, млади глумац желио је да ода признање и омаж пјеснику којег, како истиче, није занимало материјално и који је живио за тренутак, не мислећи на сутра и којем су у Сарајеву изгорјеле све пјесме.
“Људи су тек након његове смрти 2006. године схватили кога су изгубили, коме нису дали прилику, коме нису те награде, коме су пјесме остале у Сарајеву и изгорјеле, све му је спаљено било и да није упознао пријатеље у Новом Саду који су му све наново штампали, што се могао сјетити, а што се није мого сјетити отишло је у заборав. Играо сам до сада представу широм БиХ, Црне Горе, Србије, Хрватске, Њемачке, а на прољеће идем у Шведску, Норвешку. Уживам у представи, играм искрено, људи су то препознали и сваки пут се фасцинирам и одушевим аплаузом публике. Све ми то веома значи и ову монодарму играћу све док могнем ходати“, рекао је Димић.
Он је изразио задовољство чињеницом да се у школске читанке у Србији и Српској вратио Трифуновић, велики пјесник и човјек из народа, који је био занемарен и потцијењен.
Поред протагонисте који води причу у овој монодрами појављује се још осам ликова којим глумац суптилно и вјешто публици приближава Трифуновића кроз најважније периоде његовог живота.
Од шаљивих анегдота па све до емотивно тешких периода у пјесниковом животу.
