У Музеју Старе Херцеговине у Фочи отворена је изложба “Фочански соко”, аутора Данка Михајловића, поводом великог јубилеја- 130 година од када је соколску мисао у Фочу донио тадашњи студент медицине у Грацу Ристо Јеремић и основао прво Соколско друштво у БиХ.
Изложба хронолошки приказује дјеловање овог пансловенског покрета названог по птици која у народним пјесмама означава јунака- његово оснивање у Чешкој 1862. године, долазак у Фочу и БиХ 1893. и рад до 1914, а затим обнову и дјеловање до 1941. године.
Аутор Данко Михајловић каже да је ова изложба омаж значајним грађанским продицама из Фоче које су у тешким временима аустријске окупације покренуле своју националну борбу на савремен начин.
Он истиче да је Соколство имало немјерљив значај, јер је као прва политичка организација окупљала цјелокупно српско становништво и у граду и на селу, и очувало је српску националну мисао у вријеме ригидног периода окупације.
“Соколски покрет није био само гимнастичарски, већ и културни, јер су у оквиру свог програма држали низ предавања из различитих области, као што су медицина и економија. Путем Соколства и Побратимства, који су били у симбиози, почели су тиху политичку акцију, која је довела до ослобођења и уједињења 1918. године, а била је брана Калајевом режиму који је настојао да створи вјештачке нације гушећи српску националну свијест”, каже Михајловић.
Највише фотографија, докумената и артефаката заступљених на изложби потиче из периода 1918-1941.
“То је вријеме када је Соколство друштво од државног значаја и његов рад је текао неометано и тада су настале бројне друштвене тековине, које су у нашем друштву и данас видљиве. Поздрав “здраво” је универзални соколски поздрав, а био је службени поздрав и у бившој Социјалистичкој Југосалвији, организовали су велике слетове и његовали су култ гимнастике и ритмике”, рекао је Михајловић.
Ристо Јеремић био је први домаћи хирург у БиХ и један од првих академика са ових простора.
Он је као студент у Грацу, у Фочи 1893. године покренуо прво Соколско друштво у БиХ, а затим је основао и Трезвењачко друштво „Побратимство“, које је било подстрек за оснивање низа сличних антиалкохоличарских друштава код јужнословенских народа.
Био је међу оснивачима „Просвјете“ у БиХ и један од њених првих предсједника.
На изложби се може прочитати и његов запис из 1933. године “Како је Побратимство основано”.
Осврћући се на тешке прилике под аустријским режимом, Јеремић наводи да је силна Монархија вршила притисак на школу и цркву, ницале су јавне куће, бујале венеричне болести, ширио се алкохолизам, харала туберколоза.
„Босански студенти у Грацу, спрва десетак њих на броју, будно су пратили догађаје у заробљеној отаџбини. Уочивши и правилно оценивши стање у земљи, схвативши шта се све може, а шта не може, ти млади људи дођоше до закључка да рад треба почети поправком самих себе и мана у народу, те, по угледу на немачке Туриферајне и чешке Соколе, прихватају мисао Соколства и уносе је у отаџбину с чврстим уверењем да ће тим путем моћи очувати народно здравље које беше поклекнуло и истовремено испремрежити земљу једном организацијом која ће моћи да послужи кад време дође. Започело се с Фочом, где је у јулу 1893. основан Соко са трезвењачким одсеком, али друштво беше неопрезно испољило свој програм, те га окупаторска власт укиде. Изменивши облик, оснивачи без одлагања одмах иза укидања Сокола, подносе правила Побратимства, трезвеног удружења са одсеком за чување и неговање здравља, и власт их одобри и толерира“, записао је у сјећањима академик Ристо Јеремић.
На изложби је заступљен и новински чланак из Зетког гласника, који најављујући прославу 40 година од оснивања Фочанског сокола преноси ријечи Војислава Бесаровића, који је предводио Сарајевску соколску жупу.
“Прва соколска искра синула је у Босни 1893. године. Тада је ондашњи медицинар, а касније национални радник др Ристо Јеремић основао прво Соколоско побратимско друштво у Фочи са задаћом да буди националну свијест међу својим члановима, да им соколским вјежбама подиже физичку снагу, проповиједајући борбу против порока, а нарочито алкохола, да их спреми у моралном погледу за борбу у животу”.
Исте године Соколски гласник пише о прослави 40 година друштва у Фочи, када је приређен велики соколски слет на који су стигли Соколи са свих страна у импозантном броју.
“Соколски се слет претворио у величанствени народни благдан какав не памти лепи и романтични град Фоча… Прослава 40. годишњице Соколовог друштва показала је колико је Фоча соколски град: читав крај око Дрине славио је свој соколски благдан као своју најсветију и најсветлију славу. Црвене су кошуље преплавиле убави град, окићен цвећем, славолуцима, заставама и ћилимима…”
Историчар Бојан Крунић, виши асистен на Филозофском факултету на Палама, каже да су покретачи и носиоци националне мисли кроз Соколски покрет потицали из угледних српских породица, који су у материјалном смислу били добростојећи, али су за опште добро били спремни да ризукују све.
“То је оно што нама данас фали и заиста тим људима морамо да одајемо чешће почаст и да им се дивимо. То је просто невјероватно са гледишта данашњег друштва када се у суштини сви питамо шта заједница и друштво може да уради за нас, а они су се питали шта ми као појединци можемо да урадимо за заједницу и били су спремни да ризукују своје животе за ту идеју”, истакао је Крунић, који је говорио на отварању изложбе.
Соколи и соколице вјежбали су у “соколани”, која је најприје налазила у оквиру Српске школе, затим у кући Риста Јеремића, а након Првог свјетског рата у бившој касарни коју је подигла Аустроугарска.
Осим у граду, постојале су и двије сеоске соколске чете- у Миљевини и Јошаници.
Двије главне справе за вјежбање биле су преча или вратило и паралеле, односно разбој, а вјежбе су водили предњаци, међу којима се посебно истицао Новак Попадић.
Соколско друштво било је нераздвојиво од Трезвењачког друштва “Побратимство”, а оба је дуго година предводио велики национални борац Милан Хаџивуковић.
На изложби, међу бројним посјетиоцима и потомци некадашњих фочанских сокола.
“Пронашао сам на списку чланова Соколског друштва свог покојног ђеда Сима Драговића, а нашао сам фотографију са Соколског слета у Софији гдје ми је отац Милан”, каже Раденко Драговић.
Игор Попадић срећан је што Музеј чува сјећање на њихове претке.
“Слике су из наше куће, овдје је ђедо Никола Кочовић, отац од моје баке, који је био банкар, директор прве Српске банке, а ту је и други прађед Василије Попадић који је био ковач. Велика ми је част што је јубилеј овако обиљежен”, каже Игор Попадић.
Током припремања изложбе кориштена је документарна грађа Музеја Старе Херцеговине, архивска грађа Архива Босне и Херцеговине, те документи из породичних архива Јеремића, Хаџивуковића и Грујичића.
Поред оригиналних артефаката, изложба садржи и 20 паноа на којима је представљена хронологија дјеловања овог спортског, културног и националног друштва од изузетног значаја за друштвени развој фочанског краја.
Изложбу “Фочански соко” отворио је начелник општине Милан Вукадиновић, који је поручио да Фоча има чиме да се поноси и да је ово одлична прилика да се грађани упознају са великим дјелима славних предака.
Изложба, за коју је графички дизајн урадила Дијана Томовић, биће отворена до 26. јуна.
