Насловна Друштво Између бомби и поплава- бурна историја фочанских мостова

Између бомби и поплава- бурна историја фочанских мостова

-4.3 C
Foča

Насловна слика: Жељезни мост на Дрини у вријеме Другог свјетског рата, Музеј Старе Херцеговине

Самим тим што се налази на мјесту гдје су се, како то пјесма каже, завадиле Ћехотина и студена Дрина, а подручје њене општине пресијеца укупно 17 водотокова, Фоча је богата мостовима- том суштинском животном потребом за повезивањем обала и људи који их насељавају.

Било да су их градили освајачи или домаће власти, мостови су једнако служили свима, а њихова историја сталних рушења и дизања из пепела одсликава једнако бурну историју народа фочанског краја и његову сталну борбу не само против освајача, већ и природних непогода.

Могло би се рећи- како је страдавао народ на обалама које повезују, тако су страдавали и мостови.

Жељезни мост срушен НАТО бомбама 1995, Музеј Старе Херцеговине

И сами некадашњи и данашњи називи мостова- Сулејмана Величанственог, Мехмед паше Кукавице, Принца Карла, Цара Душана, 9. маја, Слободе својеврсна су историјска читанка, која говори колико су ови простори били поприште судара различитих цивилизација.

У бурном 20. вијеку, фочанске мостове рушиле су разне војске- Аустроугари, партизани, Италијани, НАТО, исто тако и поплаве, али су се увијек изнова уздизали повезујући обале.

На Дрини су од памтивијека постојали газови- мјеста са ниским водостајем гдје се када су дозвољавали временски услови ријека прелазила газећи кроз воду, па тако и данас у Фочи постоје таква мјеста позната прије свега купачима и риболовцима.

Као претеча мостова, обале су некада повезиване дрвеним скелама или лађама, каквих је у Фочи било три, управо на мјестима гдје се данас налазе мостови.

Фоча: Скела на Дрини

Мост у Броду на Дрини

У историјским изворима могу се наћи подаци да је у вријеме османске владавине на Дрини постојао дрвени мост назван по султану Сулејману Величанственом, којег су често рушиле поплаве, а да је један од његових обновитеља био и велики фочански задужбинар Мехмед паша Кукавица, који је подигао и дрвени мост на Ћехотини.

Кустос историчар Музеја Старе Херцеговине у Фочи Данко Михајловић каже да се први помен моста на ријеци Дрини у фочанском крају може датирати у 16. вијек, када се помиње дрвени мост на мјесту које се данас зове Брод, пет километра узводно од Фоче.

“Током читавог периода османске владавине на том мјесту постојао је мост дрвене конструкције који је у епохалним и великим поплавама често страдавао”, наводи Михајловић.

У периоду када је Аустроугарска успостављала власт, у фочанском крају није било ниједног моста на Дрини, па су они изградили два жељезна моста- у Фочи, односно у насељу Доње Поље, 1884. године и у Броду 1906. године.

Мост на Броду у вријеме Аустроугарске

Оба ова моста имала су сличну судбину- порушили су их сами Аустроугари 1914. године.

За мост на Броду Аустроугари су, како то свједоче мјештани, темеље зидали каменом из оближњег средњовјековног утврђења Косача и њиховог манастира Ђурђевица.

Након што је тај мост порушен у Првом свјетском рату, за вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца обале Дрине у Броду је повезивао дрвени мост све до септембра 1922. када је страдао у великој поплави.

Дрвени мост на Броду након Првог свјетског рата, Музеј Старе Херцеговине

Власт Краљевине проблем премоштавања ријешила је 1928. године изградњом моста тада модерне жељезне конструкције.

“Жељезна конструкција као највреднији дио моста добијена је као дио ратних репарација које је Њемачка исплаћивала Србији због почињених материјалних штета током Првог свјетског рата. Специфично и занимљиво је да су основе моста, односно потпорне тачке, изграђене од чувеног камена из вишеградског мајдана, што нам говори да је овај мост имао заиста квалитетну градњу, јер је познато да се вишеградска ћуприја одржала велики распон година због тог материјала, квалитетног камена, од којег је сазидана”, каже Михајловић.

Мост на Броду у вријеме Краљевине СХС, Музеј Старе Херцеговине

Жељезни мост у Броду из времена Краљевине, у мају 1942. године порушили су партизани, а и данас су на обалама видљиве камене куле носачи, док су остаци металне конструкције тек прије неку годину извучени из ријеке, након чега су завршили у старом гвожђу.

У току рата на том мјесту изграђен је дрвени мост, који су запалили и срушили Италијани у марту 1943. године.

Послератне власти изградиле су на скоро истој локацији, десетак метара узводно, величанствен бетонски лучни мост. Слично као што је његов претходник од жељеза имао везу са Њемачком и Првим свјетским ратом, тако су бетонски мост одмах по завршетку Другог свјетског рата, градили њемачки инжењери, ратни заробљеници.

Мост на Броду изграђен је непосредно након Другог свјетског рата

Овај мост постоји и данас, а самим чудом преживио је НАТО бомбардовање 1995. године, када је, свједоче мјештани, гађан чак 12 пута. Умјесто моста, бомбе су погодиле оближње стамбене зграде.

Мост на Броду данас

Овом “мосту јунаку”, који има пет лукова, од којих по два мања на обје обале и велики централни којим је загрлио и премостио Дрину, одавно је потребан озбиљнији захват да би се заштитио и сачувао од даљег пропадања.

Мост у Доњем Пољу

Исте 1942. године, партизани су приликом повлачења порушили и Жељезни мост у Фочи што је било треће од укупно четири његова страдања.

Жељезни мост на Дрини у Доњем Пољу, код данашњег КПЗ-а, а гдје се до тада налазила дрвена скела, изградили су Аустроугари у периоду од 1882. до 1884. године, када је 22. октобра пуштен у саобраћај.

Жељезни мост у вријеме Аустроугарске, Музеј Старе Херцеговине

“Жељезни мост је један од симбола Фоче. Имао је, за то вријеме у којем је настао, специфичну жељезну конструкцију, по којој је у народу прозван Жељезни мост, иако је официјелно од стране аустроугарских власти називан Мост принца Карла”, каже Михајловић.

Као и остали мостови у овом крају, Жељезни мост је имао бурну историју, а први пут је порушен на почетку Првог свјетског рата.

“У јесен 1914. године срушиле су га аустроуграске трупе да би успориле напредовање црногорских трупа, које су кренуле у офанзиву. Након што је та офанзива спласнула, аустроугарске власти су на недостајућем дијелу жељезне конструкције направиле привремену дрвену конструкцију, која је обављала своју улогу све до септембра 1922. године када је у великим поплавама ова конструкција однесена”, прича Михајловић.

Из времена Краљевине СХС, Музеј Старе Херцеговине

У близини Жељезног моста налази се споменик фочанским Србима, које су Аустроугари, уочи уласка црногорске војске у Фочу 1914. године, држали као таоце на том и мосту на Броду, а затим их убили убадањем бајонетима и стрељањем.

Након страдања у поплави, Жељезни мост реновирала је власт Краљевине и своју пуну улогу имао је до маја поменуте 1942. године, када су га, уз мост на Броду, минирале и срушиле партизанске јединице приликом повлачења, што је била њихова редовна пракса како би ометали кретање окупаторских трупа. Претходно су и четници гађали и оштетили овај мост.

Жељезни мост срушен у мају 1945, Музеј Старе Херцеговине

“Био је веома важан за саобраћај у овом крају и власти социјалистичке Југославије веома брзо су га обновиле и у том облику је постојао све до септембра 1995. године, када је срушен у НАТО бомбардовању. Касније је обновљен у једном савременијем облику, али је задржао тај специфичан изглед, који га је карактерисао у прошлости”, наводи кустос фочанског Музеја.

Жељезни мост срушен НАТО бомбама 1995, Музеј Старе Херцеговине

Некада Мост принца Карла или Жељезни мост, од 2018. године, када је четврти пут обновљен, носи назив “Девети мај” и национални је споменик БиХ.

Мост “9. мај”

Прије његове потпуне обнове, недостајући централни дио моста првобитно је премоштен војном конструкцијом СФОР-а, коју је од 2005. године мијењао Бејли мост Оружаних снага БиХ.

Јужни мост слободе

Од 1978. године у самом центру Фоче, код зграде општине, на ријеци Дрини постоји савремени мост бетонске конструкције, који је, такође, у НАТО бомбардовањима порушен 1995. године.

Јужни мост слободе срушен НАТО бомбама 1995, Музеј Старе Херцеговине

Обновљен је након рата, када је добио назив Јужни мост слободе.

НАТО авиони су те године, уз два дринска моста у Фочи, порушили и мост на Бистрици, на самом њеном ушћу у Дрину, а гађали су и дрински мост у Броду, али су га промашили и погодили оближње стамбене зграде.

Бомбе НАТО авијације, са мањим оштећењима, преживио је и мост на Дрини на локалитету Бук Бијела, неколико километара узводно од Брода, који је подигнут седамдесетих година прошлог вијека за потребе градње хидроелектране.

Мост на Бук Бијелој

Жељезна конструкција за тај мост узета је са некадашње пруге уског колосијека Фоча-Вишеград, изграђене у вријеме Краљевине.

Мостови на Ћехотини

На ријеци Ћехотини, у Фочи данас постоји пет мостова, од којих су два, познати као Горњи и Доњи ћехотински мост, на мјестима гдје су некада давно били дрвени мостови, док су остали новијег датума.

Дрвени мостови на Ћехотини

У књизи “Стари мостови у БиХ” из 1969. године, могу се наћи подаци да се дрвени мост на Ћехотини, код данашње старе аутобуске станице, помиње још у 16. вијеку, а да га у 17. вијеку помиње и путописац Евлија Челебија.

У истој књизи се наводи да је у 18. вијеку мост на том мјесту обновио Мехмед паша Кукавица, те да је у истом периоду саградио и дрвени мост на Дрини, односно да је највјероватније обновио дрински мост у Броду.

И кустос Михајловић наводи да се у историјским изворима може наћи податак о постојању дрвеног моста на ријеци Ћехотини у центру Фоче, још у османско вријеме, а да је постојао и у вријеме аустроуграског периода.

Горњи ћехотински мост у вријеме Другог свјетског рата, Музеј Старе Херцеговине

“За вријеме Краљевине СХС тај мост звао се Мост цара Душана. Дрвени мост постојао је све до Другог свјетског рата када је срушен, а након рата на том мјесту изграђен је бетонски мост”, каже Михајловић.

Горњи ћехотински мост непосредно након изградње, Музеј Старе Херцеговине

У вријеме аустроуграске окупације на Ћехотини је постојао још један дрвени мост, код хотела Зеленгора, све док на том мјесту није изграђен савремени бетонски мост 1962. године, а за њега, како наводи Михајловић, не постоје  подаци да ли је рушен док је био од дрвета.

Шетња преко Доњег ћехотинског моста 1928. године, Музеј Старе Херцеговине

Уз та два моста, обале Ћехотине су у новије вријеме повезане мостом код Средњошколског центра и војном жељезном конструкцијом у насељу Ливаде, као и пјешачким мостом при самом ушћу у Дрину.

Пјешачки мост на Ћехотини

Велики поводњи- 1896, 1922, 1925…

Уз ратове, велики непријатељи мостова били су високи водостаји, посебно док су били грађени од дрвета, па су их поплаве често рушиле. 

Фоча је обиловала шумском грађом, па су мостови грађени од дрвета, који нису могли да издрже високе водостаје, али су брзо и лако обнављани.

Михајловић прича да су стари хроничари биљежили да је Фоча у османско вријеме у више наврата плављена ријекама Ћехотином и Дрином, а да се егзактни подаци могу пратити од 1890. године, од када постоји мјерна станица код Жељезног моста.

Висина воде 10. новембра 1896. године

“Највећи забиљежени водостај за вријеме аустроугарске окупације био је 860 центиметара, који је измјерен 10. новембра 1896. године, а највећи водостај у вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца забиљежен је 11. новембра 1925. године, када је водостај Дрине на мјереној станици код Жељезног моста био 420 центиметара”, каже Михајловић.

Жељезни мост оштећен у поплавама, Музеј Старе Херцеговине

Поплаве су забиљежене и 1927, 1931. и 1934. године, али нису имале тако епохалне размјере да су рушиле стамбене објекте.

Најстарији мостови

Најстарији мост на подручју општине Фоча налази се у Оцркављу код Миљевине на ријеци Бистрици.  То је камени мост грађен са пет лукова, а његови остаци данас су национални споменик БиХ.

Цртеж моста у Оцркављу из књиге “Мостови у БиХ”

“На основу сачуваних археолошких остатака може се закључити да је настао у позном средњем вијеку”, каже Михајловић.

Цртеж моста у Кожетини из књиге “Мостови у БиХ”

Из тог периода потиче и мост у мјесту Кожетина, у федералном дијелу некадашње јединствене општине Фоча, на Габеоском потоку, притоци Дрине, недалеко од Устиколине. Мост је, такође, камене конструкције, а у народу је познат под именом Грчки мост.

Посљедњи текстови

Дом здравља Фоча: Смањен број респираторних инфекција

У Републици Српској, од почетка године, регистровано је 12.030 пацијената са акутним респираторним инфекцијама, са обољењима сличним грипу њих 5.912, док је...

Митрополит Хризостом: Бити светосавац значи бити пун доброте према свима

Митрополит дабробосански Хризостом поручио је у данашњој бесједи у Храму Светог Саве у Фочи да бити светосавац значи бити човјек велике вјере...

Сутјеска и Будућност играју за финале Купа Републике Српске

У полуфиналу Купа Републике Српске кошаркаши Сутјеске угостиће у уторак, 31. јануара, премијерлигаша Будућност из Бијељине. Другу полуфиналну утакмицу играће бањалучки Борац...

Пјесничко вече „Књижевници заједно“

          Подружница Удружења књижевника Републике Српске Источно Сарајево и Херцеговина и Центар за културу и информисање Фоча у понедјељак организују вече „Књижевници...

Девић: Свети Сава и Свети Стефан историјски темељи Републике Српске

Свети Сава уткао је српском народу кодекс части и вијековима га надахњивао слободарским и духом правдољубља, а управо на тим вриједностима настала...

У понедјељак сједница СО Фоча

          За понедјељак је заказана 19. редовна сједница Скупштина општине Фоча.           На дневном реду је 16 тачака. Одборници...

Медицински у четвртфиналу Купа Српске

Клуб малог фудбала „Медицински факултет Фоча“ пласирао се у четвртфинале Купа Републике Српске у малом фудбалу. Фочаци су у...

„Извор“: Вода исправна за пиће

Фочанско водоводно предузеће „Извор“ саопштило је да је вода из градског водовода исправна за пиће. -Институт за јавно здравство...

Лани смањен број кривичних дјела

На подручју у надлежности Полицијске управе Фоча током 2022. године дошло је до смањења стопе криминалитета у односу на претходну годину. У...

Учитељица Катарина Вучен награђена за праксу “Да учење не буде мучење”

Од бакине кухиње, преко наставе у природи до прављења једноставних програма на лаптопу, неке су од активности ученика у оквиру наставног концепта...