Излетишта крај ријека Дрине и Ћехотине, планинарски дом „Забрана“, кањон ријеке Таре, подручје Националног парка „Сутјеска“, рафтинг кампови и друге атрактивне локације у околини и ове године привлаче Фочаке за првомајске празнике. Званичне прославе Међународног празника рада у Фочи одавно нема, па грађани Први мај проводе самоорганизовано у природи, уз пјесму, незаобилазан роштиљ, пиће и друштво.
На овакав вид прославе и дочека првомајске зоре углавном се одлучују млађи Фочаци, жељни опуштања, бијега од свакодневице и градске вреве.
-Прослављамо у природи уз роштиљ и овај дан је прилика да се опустимо и дружимо, да обиђемо природне љепоте-кажу млади.
Док једни одмарају и славе другима је Први мај као и остали дани. Проводе га уобичајено.
-Овај дан ми ништа не представља, без посла сам и немам неку посебну потребу да одмарам и славим- један од честих одговора Фочака који Први мај не доживљавају као остали суграђани.
Највеселије и најпосјећеније традиционално је на фочанским рафтинг камповима који 1. маја почињу туристичку сезону. Због природе посла, међу ријетким који себи могу да истовремено приуште и рад и уживање у природи су бројни скипери са Таре.
-Са нестрпљењем дочекујемо прве госте и надамо се да ће капацитети свих кампова бити попуњени. За нас је свечано јер почиње рафтинг сезона-кажу за РФ фочански скипери.
Старији Фочаци причају да је за промајску прославу и добро расположење некад било више разлога. Сви су се радовали и славили јер су били запослени, а данас је то другачије, прича седамдесетдвогодишњи Драган Павловић.
-Велика је разлика некад и сад. Прије су се људи радовали јер су радили, имали су посао, а сад немају. Чему онда да се радују, у ствари Први мај је празник рада. Школу сам завршио у мају, а за читири мјесеца добио посао. То је ријетко данас. Овај празник поштујем и цијеним, сигурно да га не треба заборавити-рекао је Павловић.
Сјећања на прославу Првог маја у вријеме бивше Југославије осамдесетшестогодишњег Милоша Пљеваљчића вежу за омладинске радне бригаде, радничку класу и развијену привреду. Каже да је разлога за славље и те како било.
-Први мај се славио на високој нози. Није било села да се нису палиле првомајске ватре, које су се припремале десет дана прије прославе. Два дана се није радило, људи су се окупљали на вашарима широм Фоче, Калиновика, Чајнича и околних општина. Било је весело, славило је много омладине. То је вријеме када се могло више зарадити у привреди, него у Општини или административним установама. Црне руке запрљане од посла зарађивале су бијели хљеб-присјећа се Пљеваљчић.
Међународни празника рада у свијету се обиљежава 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно вријеме.
Овај празник у Србији први пут је обиљежен 1893. године, док је у БиХ празновање почело од 1906. године.
