Суштина живота је у љубави, у њеним разним облицима и фазама, рекла је Радио Фочи позната београдска глумица Мирјана Мина Лазаревић, након кабареа „Суштина по Мирјани“, који је извела у Градском позоришту у Фочи.
Лазаревићева је кабаре, кроз шаљиве анегдоте из свог породичног живота и са посла, прожете ванвременским музичким хитовима, осмислила као својеврсну оду љубави- чудесном осјећању које све покреће и свему даје смисао.
Уз музичку пратњу џез пијанисте Александра Милетића, свог првог супруга, са којим је и након развода остала у пријатељским односима, Мина Лазаревић је пјевала хитове Здравка Чолића /Ти си ми у крви/, Оливера Драгојевића /Вјеруј у љубав и Што то бјеше љубав/, Магазина /Око моје сањиво/, Бисере Велетанлић /Златни дан/, Амбасадора /Дођи у пет до пет/.
„Ја о љубави највише волим да причам и да певам. Постоји љубав мушкарца и жене, родитеља и деце, брата и сестре, свака је на свој начин лепа и узбудљива, а ја сам мало прошетала кроз неке од њих“, каже Лазаревићева.
Она у кабареу говори и о одгајању дјеце, а она има троје из два брака.
Слатке родитељске муке и све израженији међугенерацијски јаз дочарала је причом са љетовања у Грчкој, када се њеној дјеци одмор свео на тражење вај-фаја, а њој на свакодневно слушање жалопојки како је лош интернет сигнал.
„Кабаре служи да се насмејемо и ја сам то представила као нешто што је слатко и смешно, а и јесте, то нису прави проблеми, прави проблеми су нешто друго. Наравно, када нам се дешавају није нам нимало смешно, али онда прође неко време, па имаш дистанцу и онда то причаш као анегдоту. Мислим да ништа није лепше и смешније, односно узбуздљивије, него нешто што је истинито и што се стварно догоди, када гледаш филм који је узбудиљив и невероватан, а на крају пише да је рађен по истинитом догађају. Онда кажеш, па да, оно што живот може да изрежира, то нико не може да смисли и да напише“, појашњава глумица.
Лазаревићева додаје да је увијек било разлика међу генерацијама, да су дјеца и раније била ванземаљци за родитеље, али да је тај јаз данас све израженији усљед убрзаног технолошког напретка, те да она има ужасан отпор према дигитализацији.
„Цело моје биће се буни, ја са ужасно аналогна, и даље имам роковник у који бележим своје обавезе, а сви ми кажу имаш телефон, убележи у телефон, али шта кад ми цркне телефон? Телефон служи за поруке и позиве, евентуално за мејлове, то је оно што прихватам, друштвене мреже ме не интересују, некако сам старомодна, волим да се виђам са људима и размењујем енергију“, каже Лазаревићева.
Она наводи да је неминовност да дјеца буду у корак са временом и својом генерацијом, да не могу бити онеспособљена да се служе рачунаром и телефоном, али да све има мјеру.
„С друге стране, и најбоља храна када претерате с њом буде вам лоше. Поента је у дозирању свега у животу, па чак и оно најбоље може да смета и да буде лоше ако се претера“.
Лазаревићева је дијелила сцену са великим бројем познатих глумаца, од којих неки више нису међу живима, а у кабареу се посебно осврнула на Ланета Гутовића са којим је, истиче, била најближа и највише га је вољела.
„Уопште не могу да схватим да га нема више. Заправо, има га, он је ту. Просто не могу да не причам о њему, јер он је представљао значајан део мог сазревања глумачког и људског. Толико тога је могло да се научи од њега, таква лакоћа говора и постојања, а тако велике ствари је радио и говорио“, каже Лазаревићева.
Импровизација на сцени и стална комуникација и размјена енергије са публиком, попут ове представе, за њу је највећи изазов, а Лане је то, истиче, маестрално радио.
„Ја сам то гледала и онако из прикрајка учила, то је велико умеће. Никада не знате шта ће да испадне из свега тога. Када ме питају о чему говори представа, ја кажем не знам, сваки пут говори о љубави, али шта ћу све испричати то стварно не знам, како ме публика поведе“, објашњава она ову умјетничку форму.
Лазаревићева у кабареу није пропустила да ослика и српски менталитет, на духовит начин описујући Србе као специфичан народ који се радује уз тужне пјесме и тугује уз веселе, па је за ту прилику отпјевала познату севдалинку „Ах што ћемо љубав крити“.
Од филмске музике, уз неизоставну пјесму из серије „Породично благо“, са којом је постала позната широј публици, извела је и пјесме из серија „Бољи живот“ и „Вратиће се роде“, да би наступ завршила пјесмом „Немој да бригаш“ из филма Балкан експрес, коју је посветила својој, како је рекла предивној и предрагој колегиници Тањи Бошковић.
