Музеј Републике Српске покренуће иницијативу да се кућа Ника и Ђорђа Хаџивуковића, стара више од два вијека, у некадашњој Српској Вароши у Фочи, са предметима које посједује, заштити и сачува, јер се ради о драгоцјеном културном насљеђу не само ове локалне заједнице, него и Републике Српске, навели су представници Музеја који су данас посјетили ову кућу.
У кући Хаџивуковића, која је комплекс од неколико објеката са авлијом и дрвеном капијом, живи унука Ника Хаџивуковића, Мира Јелић и годинама брине о овом историјском благу, које свједочи о специфичном стилу градње из турског периода, те о некадашњем животу српских грађанских породица.
Собе са старим креденцима и креветима, дјевојачки дрвени сандуци Мирине бабе и прабабе у дуборезу, одјећа из тог времена, уз велики број пожутјелих фотографија и вриједних докумената, међу којима и плакета „Просвјете“ из 1905. године, чији су утемељивачи били Хаџивуковићи, само су неке од старина музејске вриједности које чува кућа трговачке породице Хаџивуковић.
Музејски савјетник, етнолог Музеја Републике Српске Данијела Ђукановић наводи да им је било част да буду Мирини гости и да се упознају са културним насљеђем које се чува у овој кући.
“Насљеђе, и материјално и нематеријално, које смо видјели, показује дуг историјски период значајне фочанске породице, не само фочанске, већ породице значајне за Републику Српску. Сматрамо да је веома важно да материјал који се налази у кући Хаџивуковића буде заштићен, конзервиран и представљен и доступан јавности онако како треба да буде предстваљено културно насљеђе, које заслужује такву пажњу”, истакла је Ђукановићева.
Она додаје да је потребно да се и кућа реконструише.
“Наш Завод за заштиту споменика културе вјероватно ће посебно обратити пажњу на кућу коју ће рестаурирати и довести у стање какво треба да буде, јер то је наше културно насљеђе, не само општине Фоча, него Републике Српске, које сви заједно треба да његујемо, штитимо и сачувамо и оставимо будућим покољењима. Ово је наш први долазак из Музеја Републике Српске, а за који мјесец поново ћемо да дођемо и да покренемо инцијативу да се наше насљеђе у Фочи заштити”, рекла је Ђукановићева.
Да би се могло ући у процес заштите овог културног блага, које има више власника, биће потребно регулисати имовинско-правне односе, а замисао је да кућа Хаџивуковића буде депаданс, осносно одјељење фочанског Музеја.
Савјетник конзерватор и рестауратор у Музеје Републике Српске Драгана Радоја каже да Мира Јелић посједује изузетну баштину.
Она је предложила да Јелићева, оно што је од предмета у њеном власништву, поклони Музеју Старе Херцеговине у Фочи, да би се правно омогућила конзервација и рестаурација тог дијела покретног насљеђа, које чува ова кућа.
“Мира, између осталог, посједује и изузетне текстилне предмете, који су у овом случају за мене важни. Сложили смо се да по хитном поступку, предмете којима она располаже поклони Музеју у Фочи, како бисмо могли даље несметано да тражимо средства и радимо на заштити, конзервацији и рестаурацији, а самим тим и излагању и даљој публикацији материјала”, појаснила је Радоја.
Долазак музејских радника из Бањалуке обрадовао је Миру Јелић, чија је животна жеља да ова кућа са свим својим благом буде очувана.
“У суштини, кућа није много пропала- поједине ствари треба поправити, шишета у једној и другој соби, влага која долази. Колико сам год имала могућности и новца, поправљала сам редовно, кров је прије четири године читав пређен, сад више немам могућности. Гдје год је цурило поправљено је, али поједине греде и летве би требало замијенити, кућа је стара преко 200 година, на појединим мјестима је пропала”, навела је Јелићева.
Представници Музеја Републике Српске, који су са кустосом-историчарем Музеја Старе Херцеговине Данком Михајловићем у Српској Вароши обишли и кућу Грујичића, која такође посједује богату ризницу, у наредном периоду и званично ће упутити дописе фочанском музеју и локалној управи, да би се ушло у процес заштите.
Овај дио Фоче је на привременој листи националних споменика БиХ- под називом „Амбијентална цјелина Ћерезлук“, по имену сусједне четврти, које је временом преовладало и потиснуло назив Српска Варош.
