Фоча није случајно, још у вријеме бивше заједничке државе, стекла епитет „Град одбојке“, а у прилог томе говоре бројне шампионске титуле у Социјалистичкој републици БиХ, а данас титуле шампиона Српске, али више од свега одобојкашка страст и фанатичан ентузијазам, на чему, од оснивања 1961. године до данас, почива рад клуба који поносно носи име по највећој планини у БиХ, истакнуто је на обиљежавању шест деценија Одбојкашког клуба „Маглић“.
На свечаности, која је одржана у Средњошколском центру, Фочаци су се присјетили почетака рада свог омиљеног клуба, његових највећих успјеха и најзаслужнијих појединаца- играча, тренера, руководилаца, помоћног особља…
Клуб је основан 1961. године под називом “Партизан”, а родио се из истоименог спортског друштва, које је након Другог свјетског рата наставило традицију Соколског друштва из времена Краљевине Југославије.
За вријеме Социјалистичке Југославије, фочански одбојкаши и одбојкашице у више наврата су били најбољи у СР БиХ, неколико пута наступали у другој савезној лиги Југославије, доносили злата са МОСИ, а након прекида 1992. године због рата, клуб је обновљен 1993. године.
На свечаности, поводом великог јубилеја, доста емоција, а највеће овације добио је играч једне од првих генерација, а потом дугогодишњи успјешни тренер и један од најзаслужнијих за обнову рада у тешким ратним данима Ацо Ерић.
Легенда, не само „Маглића“, већ фочанског спорта у цјелини, каже да је пресрећан што је имао прилику да се присјети свих драгих људи који су стварали одбојку у Фочи, али и што данас види велики елан у вољеном клубу, који обећава да ће нове генерације наставити утабаном стазом.
„Данашњој генерацији бих само рекао да буду сложни, да буду колектив „сви за једног, један за све“, што је одувијек красило све генерације фочанских одбојкаша и одбојкашица до несрећног рата. Важно је учити, трудити се, борити се и бити човјек и неће бити проблема да донесу радост поново у Фочу, која је град одбојке, а то име нисмо ми себи дали, већ су нам то име дали други“, рекао је Ерић.
Осам година након мушког, 1969. године основан је женски тим „Маглића“, а Цвијета Мргуд за прву поставу заиграла је 1970. године.
„То су били најљепши дани у мом животу, почетак љепоте од живота. И моја кћерка Јелена је играла за „Маглић“, почетком деведестих када смо дошли из Сарајева, а и њој је, као и мени, тренер био Ацо Ерић. Традицију су наставиле и моје унуке, од седам и десет година, које живе у Бањалуци, а играју за Инову“, поносно каже Мргудова, која је и као члан Управе, након обнове клуба, дала значајан допринос развоју фочанске одбојке.
Један од највећих послератних успјеха фочанске одбојке, можда и већи од титула шампиона Српске, које ће касније услиједити, било је финале републичког шампионата у женској одбојци 1998. године са Модричом, када је изостала титула, али је друго мјесто освојено у конкуренцији најбољих тимова Српске, прије формирање заједничке Премијер лиге БиХ.
Дизач у тој генерацији фочанских одбојкашица, које је са клупе предводио Ацо Ерић, била је Драгана Дракул.
Она се присјећа да су наставници одбојке у Фочи у то вријеме били управо одбојкаши који су имали око да препознају за који спорт је које дијете талентовано и да га усмјере у одређени клуб.
„Онда би нам рекли, ти имаш талента, ајде ти отиђи код Аца Ерића и ми одемо код Аца пуни себе, мислећи да ово богатство талента нико није видио, а Ацо нам каже- иди, ено твоје парче зида и лупај лоптом од зид. Требало је дуго бити упоран, играти о зид да дођеш у прилику да омиришеш мрежу, лопту и терен. Корак по корак, учили смо и могу слободно рећи да је то одбојкашко искуство у свима нама изградило једну упорност и научило нас да у животу не одустајемо ни када је тешко, ни када падамо, ни када губимо, настављамо, боримо се и успијевамо“, каже Дракулова.
Генерације одбојкаша и одбојкашица играли су одбојку на бетонским теренима на отвореном или у скученим школским салама у којима нису имали прилику да наступе пред већим бројем својих навијача, а нова ера у развоју овог спорта у Фочи наступила је 2008. када је град на Дрини и Ћехотини коначно дочекао да добије Спортску дворану.
Од тада, уз боље услове рада и велику подршку са трибина, „Маглић“ два пута у мушкој и једном у женској конкуренцији осваја титуле шампиона Српске.
Као што је то било и у почецима постојања клуба, играње из чисте љубави према спорту, грбу на дресу и свом граду и данас је главна одлика фочанских одбојкаша и одбојкашица.
Владо Вуковић данас је тренер у клубу, а титуле шампиона Српске освојио је и са мушком, као играч, и са женском екипом, као тренер.
„Јубилеј је обиљежен на диван начин, за сјећање и лијепе успомене старијим генерацијама, а садашњим и будућим као задатак да бар понове ове успјехе и нормално да пробају да премаше све оно што смо ми остварили“, рекао је Вуковић.
Предсједник клуба Крсто Ивановић истиче да ће Фоча и у будућнсоти остати одбојкашки град, чему у прилог говори податак да тренутно у свим погонима клуба, од пионира до сениора, тренира 150 дјечака, дјевојчица, момака и дјевојака.
„Тренутно наступамо у Првој лиги Републике Српске, и у мушкој и женској конкуренцији, са подмлађеним саставима. У клубу ради осам тренера, сви су високообразовани, стручни, а и даље раде на свом усавршавању да би Фоча и даље била препознатљива по одбојци“, каже Ивановић.
Он је додао да је дугорочни план да се у наредних четири, пет година „Маглић“ врати у Премијер лигу БиХ.
Начелник општине МИлан Вукадиновић честитао је „Маглићу“ велики јубилеј и истакао је да је Фоча поносна на своје одбојкаше и одбојкашице.
Обећао је да ће општина и даље бити финансијски ослонац овом клубу.
„Општина је све ове године била подршка Одбојкашком клубу „Маглић“ и свим осталим фочанским спортским колективима и то ће да настави сигуран сам и у наредном периоду“, рекао је Вукадиновић.
На свечаности су додијељене захвалнице истакнутим члановима, руководиоцима и пријатељима клуба, међу којима члану прве поставе и тренеру Фикрету Пилаву и његовом ученику Ацу Ерићу, те три постхумно- Илији Ђуровићу Икету, наставнику физичке културе и свестраном спортисти, Зорану Смрекићу, омиљеном физиотерапеуту не само одбојкаша, већ и осталих фочанских спортиста, те Николи Саламадићу Бралету, дугогодишњем спортском раднику.
Приказан је филм о историјату клуба, а видео поруком јубилеј је честитала репрезентативка БиХ Ивана Радовић, бивша одбојкашица „Маглића“, данас члан брчанског Јединства и овогодишњи кандидат Одбојкашког савеза за спортисту године у Републици Српској.
