Двадесет четири паноа са радовима монахиње Марије, припаднице сестринства српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Епархији пакрачко-славонској, подигнутог на мјесту некадашњег логора у Јасеновцу, инспирисани јасеновачким жртвама чине изложбу ,,Свети новомученици јасеновачки у свјетлости васкрсења“, која је отворена у изложбеној сали фочанског Центра за културу и информисање.
Радови настали у комбинованој техници, највећим дијелом су иконичне представе по узору на српску и руску иконописачку традицију, којим се подсјећа на страдања и патњу јасеновачких жртава.
Страдање дјеце, свештенства, мајки и родитеља, само зато што су крсног имена и православног рода, пробудили су посебне емоције посјетилаца, показујући да је мучеништво кључ разумијевања историјских и других прилика на овим просторима, а често и једини избор до новог живота.
То потврђује и студент прве године Богословског факултета у Фочи, Београђанин, Никола Јеремић.
-Прелепи утисци, слике непроцењиве вредности. Мучеништво је одувек тема о којој треба причати, враћати јој се. Млађе генерације не мисле много о мучеништву српског народа. Свима нама се често каже да пустимо прошлост и идемо напред у будућност, али нама нема напретка ако не погледамо у прошлост. Сви смо ми позвани да будемо чувари сећања, то је позив, дакле не само неговање културе сећања, већ прави чувари сећања-рекао је Јеремић.
Народ који је крштен у име мученичке жртве Сина човјечијег и Божјег немогуће да је могао да избјегне мученичку судбину, указује професор Богословског факултета, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, додајући да у основи нашег идентитета и јесте сазнање његошевско да васкрсења не бива без смрти, без крста. Јасеновачки мученици се нама нису само десили, већ су доказ нашег народа који никада није желио да се одрекне свог српског имена и хришћанског, православног идентитета. Такав народ мора да пострада у свијету у коме све што је смислено, саопштено је путем жртве, указао је Ђого.
-Ми о јасеновачким новомученицима, не само да можемо и да треба да говоримо, то је наша дужност, наш темељ, оно ко ми јесмо. И не само да говоримо, већ је још важније да се ми понашамо тако да је њихова жртва наша обавеза. Ова изложба говори управо о том неугасивом пламену жртве и смисла који пропламсава и кроз покољ, геноцид и све покушаје да се један народ затре. Она нас и обавезује да, не у очају, већ у свјетлости васкрсења, будемо достојни духовни и биолошки потомци новомученика јасеновачких-казао је Ђого.
Изложбу је организовао Центар за културу и информисање Фоча у сарадњи са Удружењем грађана „Мостови“ из Требиња.
-Отворили смо једна тешка врата, причамо о Јасеновцу, тешкој теми, о томе како су страдали Срби само због свог крсног имена. Поновила бих речи патријарха Гермaна изречене 1984. године приликом посете Јасеновцу, да треба да праштамо, да је то јеванђелска заповест, али да жртве и Јасеновац не смемо да заборавимо. Овом изложбом показали смо будућим поколењима да се култура сећања не сме заборавити-рекла је директорка Центра Славица Филиповић.
Поставку, која је дио програма „Зима у Фочи“, Фочаци могу да погледају до краја децембра.
