У Центру за културу и информисање промовисана је шеста књига Бранимира Радовића, поема „Жбир“, која је након седам година писања угледала свјетлост дана.
Жбир, тумачење те ријечи на треба тражити у рјечницима. Жбир, дословно речено, је шпијун, ухода улизица, мали ситни човјек који живи међу нама, а без којег се изгледа не може, појашњава аутор поеме Бранимир Радовић.
Поема „Жбир“ говори о моралним вриједностима, додаје Радовић: „У овој поеми има доста ликова, а ја сам наратор и ту причам своје гледање на ситуацију гдје се дигла велика повика и галама на једног доброг, часног и поштеног човјека. У поеми ја видим да је то тако, да се неправда ломи на његовим плећима, и нема нико да му помогне. Ја одлучан прилазим и пружам му подршку, али ја сам апсолутно немоћан. С друге стране, они који су лагали о њему, жбирови, и даље опстају, а он води своју битку о прaвди и поштењу“.
У романопоеми „Жбир“ како ју је назвао рецензент Слободан Ристовић, скоро сви актери су наелектрисани различитим струјањима, од оних моралних до оних који нису из те пјесме, стоји у рецензији. „Жбир“ је социолошко-филозофско дјело којем је потребан тумач, каже Ристовић: „Не може се ова поема читати као поезија, да се брзо прође кроз то, јер то није таква материја. Жбир није ток којим се брзо ходи, то је ток којим се броди и то полако. Надам се да ће један број људи који буду читали ову књигу имати довољно времена, смисла и знања да се враћају и да поему читају у дионицама, како је она и написана“.
Циљ фочанског Центра за културу и информисање, који је организатор промоције, јесте да увијек да подршку и стане иза локалних ствараоца, рекла је директор ЦКИ Славица Филиповић: „Ја ћу само цитирати рецензента Ристовића који је рекао да смо срећни што вечерас промовишемо ову књигу, јер у неком ранијем, не баш давном времену, ова књига би била вјероватно забрањена“, рекла је Филиповићева.
Бранимир Радовић, до сада је поред поеме „Жбир“ објавио и романе „Траг“ и „Расути бисери“, поему „Зоран“, књигу пјесама „Игле“, те сонете „Она“.
