Након седам и по деценија од страдања више хиљада припадника Југословнеске војске у отаџбини на простору од Зеленгоре до Дрине, у Миљевини код Фоче градиће се православна црква у њихов помен, а земљиште је данас освештао митрополит дабробосански Хризостом.
У Црквеном одбору истичу да је према подацима којима је располагала некадашња Удба, на том простору крајем маја 1945. године, након званичног завршетка Другог свјетског рата, на превару заробљено и без суђења убијено око 9.000 краљевих војника из Србије, међу којима је био велики број тек регрутованих голобрадих младића.
Само је у јами Понор код Миљевине свирепо убијено око 2.000 војника, којима је претходно, на лецима који су бацани из авиона, обећано да ће ако се предају бити амнестирани у шта су они и повјеровали, па су се масовно предавали новим комунистичким властима.
Предсједник Одбора за изградњу цркве Зоран Елез каже да су убијани по потоцима, ливадама и јамама.
„МИ смо сишли у неке од јама, имамо и снимке костију, а наша идеја је у склопу цркве изградимо крипту у којој би биле похрањене кости. Ми располажемо подацима да је број убијених много већи и да износи више од 20.000“, навео је Елез.
Он је додао да ће чланови Одбора за изградњу цркве заједно са митрополитом изабрати једно од пет пројектних рјешења будућег храма.
„Вечерас ћемо се одлучити који ће то пројекат бити. Урадићемо пројектну документацију и са тим ћемо ући у наредне активности, а морам да нагласим да је велико интересовање не само у Српској и Србији, већ и широм Европе и свијета међу српском дијаспором за изградњу овог храма“, рекао је Елез.
Земљиште за цркву поклонила су браћа Светислав и Вјекослав Елез.
„Ми смо рођени у православној породици у којој се вјера поштовала и обичаји славили, тако да се нисмо двоумили да поклонимо земљу. Повод сам за себе довољно говори- након толико година да се ода почаст нашој браћи Србијанцима“, рекао је Вјекослав Елез.
Митрополит дабробосански Хризостом истиче да је ово почетак остваривања давне жеље да се подигне црква успомене на невино страдале војнике, који су убијени без суда и правде.
„Желимо да се тиме Црква сјети људи који су побијени у таквим неприликама, да их не заборавимо никада, јер они нису ничему криви, осим што су можда припадали другим политикама. Желимо да их вратимо у народно сјећање, али никога не осуђујући за њихово страдање, јер су била таква времена када су можда и најближи рођаци једни друге убијали, али смо у обавези да се сјећамо невиних жртава“, нагласио је митрополит.
Владика Хризостом је додао да ће то бити црква свих мученика, па и њих новомученика 20. вијека.
Он је оцијенио да се може рећи да ће црква на неки начин бити и знак покајања, али је нагласио да народ овог краја није учествовао у убијањима.
„Било је говора да ово буде црква покајања, али овај народ није крив за њихова страдања, није учествовао у злодјелима. Не можемо говорити о цркви покајници, али ето нека буде и знак покајања потомака за оно што су можда починили преци, може и тако да се тумачи“, навео је Хризостом.
Црква ће се градити уз магистрални пут Фоча-Сарајево у близини основне школе у Миљевини.
