Црквена општина Фоча заједно са вјерним народом организовала је данас велику акцију уређења старог православног гробља у некадашњој Српској Вароши, као и уређења порте Храма Светог Николе, којој се одазвало више од двадесет младих Фочака.

Док је једна група била ангажована око саме цркве, друга је уклањала густо растиње и трње са старог гробља, на узвишењу изнад Храма Светог Николе.
Стари надгробни споменици ослобођени су из канџи трња, а неки и од наслага земље.
Усљед зуба времена и дугогодишње запуштености, на доста споменика натписи нису читко видљиви, док на онима који се виде, а потичу углавном из 19. вијека, могу се прочитати имена упокојених из породица Јеремића, Томашевића, Тошовића, Мазића, Хаџивуковића, Кандића, Сунарића, Гргуревића, Кочовића, Јовичића, Николића, Марковића, Бабића, Савића, Јаглучића, Попадића…

На неким од споменика, који су најчешће камени крст, исклесани су украсни мотиви.
Ово гробље одржавано је до почетка деведесетих година прошлог вијека, а од тада је препуштено небризи.
Црквена општина је сличне акције организовала и прије двије и по године, када је, такође, раскресано растиње.
Из Црквене општине поручују да им је жеља да очисте споменике, оборене да подигну, уреде гробна мјеста и попишу имена сахрањених.

Након тога, планирају да позову породице упокојених и да одрже свеукупни парастос за све сахрањене на старом гробљу.
Ако заборавимо своје претке и изгубимо молитвено сјећање на њих, нестаћемо као народ, поручује свештенство Храма Светог Николе и додаје да, као што је потребно чувати наше писмо и нашу вјеру, тако се и гробља морају одржавати и мора се молитвено враћати упокојенима.

На овом гробљу, између осталих, сахрањени су свештеници и људи који су организовали српско пјевачко и соколско друштво, који су напајали народ вјером у Христа и вјером у бољу будућност, у тешким временима под Турцима и Аустроугарима, да би данашње генерације живјеле у слободи, напомињу из Црквене општине.
У данашњој акцији, покошена је и црквена порта, а претходно је поправљена ограда према старој кући Гргуревића и направљена стаза са прилазом Цркви са друге стране.
Акција је организована на Празник рада, па је православна омладина показала да се, умјесто лумповања уз акохол и претјеривања са храном, овај празник може провести на много кориснији начин.