Руска Федерација ове године слави 350 година од рођења Петра Великог, а тај датум у Босни и Херцеговини поприма посебну димензију с обзиром да Срби на Балкану обиљежавају 300 година од доласка руских учитеља у Србију, који су царским указом били усмјерени на ове просторе, рекао је први секретар Амбасаде Русије у БиХ за научну и културну сарадњу Јуриј Пичугин, приликом отварања изложбе „Руско-српски односи у доба Петра Великог“ У Музеју Старе Херцеговине у Фочи.
Пичугин додаје да је изложба посвећена успону руско-српских дипломатских и културних односа, који су доживјели свој врхунац у доба Петра Великог: „ То је био руски цар који је први донио одлуку о ступању Срба у војну и државну службу Русије. Поред тога, он је први омогућио директно спонзорисање српских манастира у Војводини, Црној Гори и Босни и Херцеговини и човјек који је основао неколико српских колонија на територији царске Русије, као и систем руске просвјете на територији неколико српских држава“.
Изложба обилује материјалима из доба Петра Великог, а неки документи су први пут представљени јавности, истакнуто је приликом отварања изложбе. Пичугин наводи да један дио изложбе представља стрип Руског научног института о Петру Великом, који је рађен за српску читалачку публику, али је његова дистрибуција спријечена избијањем Другог свјетског рата. „Изложба је заснована на материјалима архива Руске Федерације у Санкт Петербургу. Поред тога могу се видјети веома ријетки руски стрипови које су урадили руски сликари имигранти Павле Пољаков и Константни Кузњецов, 1940.године у Београду. Ти стрипови први пут су били објављени у Политици, али нажалост нису стекли популарност јер је ускоро почео Други свјетски рат и они су били похрањени у архиви. Сада, напорима Руског центра за науку и културу и Руског научног института у Београду стрипови су поново штампани у боји, и сви имају прилику да се упознају са овом темом“, рекао је Пичугин.
Изложба обилује и историјским чињеницама о рађању Русије као велике империје као и о Србима који су били непосредни сарадници Петра Великог на уздизању Руске империје, каже предсједник Књижевног удружења „Сусрет“ из Требиња Милана Бабић: „Ова изложба свједок је односа руских и српских држава, јер су управо Срби оставили велики траг приликом јачања Русије. Тако ће се исто десити почетком 20.вијека када ће се, стицајем околности, руски научници наћи на српском тлу и подићи српску науку“.
Изложба „Руско-српски односи у доба Петра Великог“ у Фочу је дошла у сарадњи са Књижевним удружењем „Сусрет“ из Требиња, рекла је директор Музеја Старе Херцеговине Душанка Станковић: „Изложба је, прије Фоче, била постављена у бројним градовима Србије и Црне Горе, као и у Бања Луци, Гацку, Палама и Требињу. Потрудили смо се да изложба буде постављена и у Фочи и позивам све суграђане да дођу у Музеј и погледају је, јер заиста има шта да се види“.
Поред Књижевног удружења „Сусрет“ и Музеја Старе Херцеговине, организатори изложбе, која ће у Фочи бити отворена до 15.јануара, су Руски научни институт и Руски дом из Београда.
