Онолико будемо чували и његовали народно стваралаштво, у тој мјери опстаћемо као народ, поручено је са смотре изворног пјевања која је у Фочи окупила женске и мушке пјевачке групе, двојничаре, гусларе и младе фолклористе. Фочаци, Гораждани, Романијци, Сарајлије показали су висок ниво старог, традиционалног пјевања и играња, шаренило народне ношње и умјетност здравице.
Свадба, слава, жетва, рабаџијање, прела и посијела некада се нису могла замислити без пјесме. Стварали су је појединци, преносили усменим путем и временом стварали колективну творевину.
Данас је остала само успомена старијих генерација које воле да своју уредно сачувану ношњу поново одјену и присјете се старих дружења уз пјесму. Смотра изворног пјевања у Фочи под слоганом „Нек се старе пјесме запјевају“ управо је била прилика за то.
На сцени градског позоришта надметали су се пјевачи и играчи. Пјевало се о љубави, момама и јабланима, браћи и сестрама, али и о Дрини, Фочи, Романији, Србији, Карађорђу и Лазару.
-Ој Србијо љуто гвожђе, калио те Карађорђе-запјевали су Фочаци.
Још једном се показало да звуку гусала готово да код Срба нема равнога. Млади гуслар Милош Дракул на древном српском инструменту публици је представио умјетност десетерачке епске поезије.
-Еј гусле моје најдража музико, на коју је српски род навик’о, без вашега јека и лелека Србин нема ранама лијека-загудио је Дракул, испраћен бројним аплаузима публике.
Вичне старој доброј пјесми су и чланице женске изворне пјевачке групе „Планинке“ из Пала. Руковођене оном старом да је боље да изумре и село него обичаји, настојеће да код старијих освјеже сјећања, а да млађима покажу богатство традиције.
-Једна смо од првих изворних група. Смогле смо снаге да се добровољно искупимо, да сачувамо своју традицију, јер ко изгуби традицију, изгубиће и нацију. Многи не знају која је то вриједност, а она ишчезава јер људи не схватају. Некада се све са пјесмом радило и казивало, народ је био расположен, драг, а данас имамо млађе које су на телефонима. Они не разумију махом ни шта је традиција, шта је култура, а често ни шта се дешава-казала је Радио Фочи дугогодишњи члан „Планинки“, Винка Чечар.
У народној ношњи, како и доликује, чланови Удружења за српско изворно пјевање „Гласинац-Томо Боровина“ из Сокоца. У Фочи су представили богатсво романијског, горњодринског и средњедринског пјевања.
-Пјева се обично о дјевојкама, а иначе кајде романијске. Није лако пјевати, то је умјетност и вјежба. Потребан је добар глас, добра пратња, а понекад је довољно само добро друштво-рекао је предсједник Удружења, Миленко Ковач.
Домаћин смотре изворног пјевања у Фочи били су овдашња мушка пјевачка група „Огњишта“ која дјелује при КУД-у Фоча. Више о деценије брижно његују изворно пјевање, свирање на традиционалним инструментима и вјерно преносе народне обичаје.
-Има ту посла.Волио бих да окупимо млађе генерације да слиједе наш пут, ми наступамо широм бивше Југославије, међутим, неће нико да се веже за ово. Највише пјевамо о нашем мјесту, Дрини, планинама, селима, то је остало од старина. Најпопуларнија нам је она „ој фочанска долино и ријеко, таквог мјеста нема надалеко“- рекао је члан групе, Ристо Вуковић.
Смотру изворног пјевања, која се већ осам година организује у Фочи, подржала је локална управа.
