Предавање професора српског језика и књижевнсти Дивне Васић из Вишеграда о Вишеграђанима као јунацима Ива Андрића привукло је у фочанском Центру за културу и информисање велики број посјетилаца, а након предавања отворена је и изложба слика Марије Комад “Траговима прошлости”.
Једини српски и југословенски нобеловац рођен је 9. октобра 1892. године у Травнику, а дјетињство је од 1894. до 1903. године провео у Вишеграду и одрастање у тој пограничној средини препуној упечатљивих ликова значајно је утицало на његово касније стваралаштво.
Професор Дивна Васић, која је и сарадник Задужбине Ива Андрића из Београда, деценијама се бавила истраживањем повезаности његових књижевних ликова са стварним личностима из Вишеграда, па је предавање поткријепила мноштвом занимљивих детаља из живота Вишеграда с краја 19. и почетка 20. вијека.
Она истиче да је захваљујући Иву Андрићу, мала варош Вишеград уврштена у мапу свјетске књижевности, на шта су Вишеграђани поносни.
С друге стране, може се рећи и да је ова средина препуна упечатљивих ликова у којој је Андрић одрастао допринијела да наша књижевност данас има нобеловца.
“И сам Андрић је говорио- ја ништа нисам измишљао, ја сам само слушао приче старих Вишеграђана и претакао у књижевност. И то је истина, давао им је неку романеску димензију, знао је да понекад промијени неки податак из стварног живота, можда да заштити неког јунака, али су углавном то стварни Вишеграђани, посебно они које је он знао или о којима је је чуо приче”, наводи Васићева.
Од учитеља Љубомира Поповића, који је Андрића увео у свијет књижевности и заинтересовао га за књигу и писање, преко јеврејских угоститеља и трговаца Лотике и Санта Папа, па до газде Павла Бранисављевића, Васићева је детаљно истражила повезаност стварних са књижевним ликовима.
“Учитељ Љубомир из оне дивне Андићеве приповјетке “Учитељ Љубомир”, у стварном животу био је Андрићев учитељ Љубомир Поповић, његов најомиљенији учитељ, од кога је научио да се требају вољети и животиње и биљке, који је био примјер доброте”, каже Васићева.
Она додаје да је учитељ Љубомир имао једну од пресудних улога у образовању и васпитању Ива Андрића.
“Учитељ Љубомир Поповић и сам се бавио писањем и мислим да му је он пренио љубав према књизи. Писао је кратке приоповјетке и објављивао у педагошким часописима и мислим да га је он први увео у свијет књиге”, каже Васићева.
Према мишљењу Васићеве, најхаризматичнији Андрићев лик била je Лотика из романа “На Дрини Ћуприја”, на основу стварне личности Лотике Целермајер, која је била “душа и срце” првог хотела у Вишеграду.
“Онда бих издвојила и шпанског Јеврејина, трговца Санта Папа, којег знамо по оној чувеној реченици “Рум за Ћоркана”, затим Павла Бранисављевића- газда Павла и многе друге Вишеграђане који су послужили Андрићу као прототипови за градњу књижевних ликова”.
Дугачак је списак Андрићевих јунака који чекају да буде расвијетљена њихова повезаност са стварним личностима из Вишеграда, а неки од њих су Салко Ћоркан, Аника, Наил Твртковић, Алихоџа Мутевелић, Коста Баранац, за које Васићева тврди да су све стварни ликови.
Изложбена сала Центра за културту и инфомисање била је мала да прими све заинтересоване посјетиоце, а након предавања отворена је изложба слика самоуког сликара Марије Комад из Вишеграда, иначе професора музике, инспирисана књижевним ликовима из Андрићевих дјела.
Млада сликарка је на платно, између осталог, пренијела сцену када Ћоркан прелази залеђену ћуприју, чувену Фату Авдагину која скаче са моста, игру карата Милана Гласинчанина…
Овим предавањем и изложбом слика, концептом који је осмислила Народна библиотека “Иво Андрић” из Вишеграда, фочански Центар за културу и информисање придружио се обиљежавању јубилеја- 130 година од рођења нобеловца.
“Захваљујући професорки Дивни Васић, посјетиоци су могли да виде и фотографије и писма Ива Андрића, који свједоче колико је он битан за Вишеград, за нас и нашу књижевност. Радује нас да је присуствовао велики број ученика, а док млади долазе на овакве догађаје то значи да је књижевност свима важна”, рекла је директор Центра за културу и информисање Славица Филиповић.
Изложба слика “Траговима прошлости” продајног је карактера и биће отворена седам дана.
