Насловна Друштво Топаловић: Наш однос према ближњем, наш је однос према Богу

Топаловић: Наш однос према ближњем, наш је однос према Богу

0 C
Foča

Бог је са нама до краја вијека и ми смо Божији. Бог нас првенствено гледа очима других људи. Сишао је на земљу и постао човјек. Не треба га тражити ни на небу, нити само у срцима, већ у нашем комшији, рођаку, познанику, ближњем. Наш однос према ближњем уједно је наш однос према Богу. Бог је у ономе који сједи до нас, свакодневном пролазнику, свакодневном просјаку, комшији, дјеци која нас окружују, које често од себе отјерамо, не дамо им довољно пажње, не саслушамо их, побјегнемо, не поштујемо их. Управо у таквим људима крије се Бог и Он нас гледа управо њиховим очима.

Поручио је ово у божићном интервјуу Радио Фочи декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Владислав Топаловић, који је и свештеник у Старој цркви у Сарајеву.

Топаловић је као основну мисао Божића нагласио да је Бог дошао људима како би се они приближили Њему.

РАДИО ФОЧА: У данима смо када је свјетлост насветијег Рођења на земљи све ближа и све сјајнија. Како да увидимо смисао најрадоснијег хришћанског празника?

ТОПАЛОВИЋ: Открићемо смисао овог великог хришћанског празника онда ако допустимо да се Бог усели у наше домове, наше куће, наша срца и управо је то смисао празника-да је Бог са нама. Подсјетићу на Јеванђеље по Матеју које управо почиње наговјештајем рађања дјетета, како се каже у древном једном пророштву пророка Исаије у 8.вијеку прије Христа, да ће дјевојка затрудњети и родити сина и надјенуће му име Емануил. Иако му није дато име Емануил, него Исус, то име Емануил ће остати једна од најзначајнијих литургијских титула којим рана црква прије хришћанства описује тај сусрет Бога и човјека у личности Исуса Христа и која на најбољи начин описује смисао рођења, односно смисао овог празника, Божића. Емануил – С нама је Бог. У тој краткој реченици, која је уједно име, садржан је сав смисао Божића. Бог је са нама, и када нам се чини да је негдје далеко, да је одсутан, када нам се чини да смо остављени од Бога, тада смо уствари највише заокупљени Божјим присуством и  Он нас води стазама нашег живота.

РАДИО ФОЧА: Свијет у којем живимо свијет је човјека који је плијен страсти, роб чула и играчка маште, господар себичности. У чему савремени човјек, односно гдје треба да тражи Витлејемску звјезду?

ТОПАЛОВИЋ: Савремени човјек има пуно искушења, болује од многих болести. Човјечанство и свијет, како то каже велики владика Његош, „стење, а небеса ћуте.“ Ми смо дио свијета, творевине која је пропадљива и искушења су на сваком кораку од нас. Због тога је једина нада Бог, нема друге наде за човјека ни за свијет ни за творевину. Нема смисла егзистенција ако се Бог не усели у наша срца. Према томе, без Божића, без Христовог рођења, тужна је и чемерна је наша егзистенција, тужан је и чемеран наш живот ако га само затворимо за себе и не допустимо да се Бог у њега усели и да нас Он води.

РАДИО ФОЧА: Тешка су времена, великих искушења, изазова, страдања… Рођење Христово, најрадоснији празник у Васељени, дочекујемо забринути због ситуације са пандемијом вируса корона која нам је свима промијенила животе и свакодневицу. Данас свако води неку борбу и никоме није лако.

ТОПАЛОВИЋ: Даље ћемо ићи тако што ћемо гајити оптимизам. Божић нас позива да размислимо о томе да нам Бог никада неће дати већа искушења, него што смо у стању да поднесемо. Човјечанство је показало у протеклој години да је у стању да се носи са епидемијом вируса корона. Показали смо се веома солидарним и да имамо велико повјерење у све људске напоре, прије свега научника. Због тога сматрам да је Бог кроз људе послао и ову епидемију као искушење, али нам је кроз људе дао и наду и могућност да се од ње спасимо.

РАДИО ФОЧА: Да ли је вријеме злокобне короне довело до атмосфере да се много бојимо, а мало вјерујемо?

ТОПАЛОВИЋ: Епидемија је поставила многа питања, многе људе изненадила, много је било опречних ставова и мишљења. Људи се се углавном дијелили у двије групе, у оне који смтарају да су све мјере које су предузете претјеране, да ограничавају људске слободе, спутавају људске контакте од којих сви живимо. Са друге стране имали смо другу крајност, људе који су кроз епидемију настојали да што више укину или ограниче идивидуалне и колективне слободе. Имали смо два типа понашања људи, оне који су носили заштитне маске редовно и оне којима на памет никада није пало да их ставе на лице. Увијек је онај средњи пут, златни пут заправо златно правило за живот. Када непотребно радикализујемо своје ставове онда се ту стварају и конфликтне тачке у којима ћемо имати горе посљедице од саме епидемије. Имаћемо подијељено друштво, на оне који вјерују и оне који не вјерују у корону, оне који вјерују епидемиолошким мјерама и оне који им не вјерују никако. Мора се гајити повјерење у струку, науку, јер то су цивилизацијска достигнућа. Хришћанство никада није било нити је антицивилизацијски покрет, нити анархична религија, те због тога бити хришћанин значи бити одговоран и поштовати оно што струка и наука у оваквим ситуацијама налажу.

РАДИО ФОЧА: У времену пандемије вируса корона Српска православна црква изгубила је и највидљивије и највише, свог поглавара блаженопочившег патријарха Иринеја, великог духовника митрополита црногорско-приморског Амфилохија, епископа ваљевског Милутина, који су у изазовним временима били глас разума и симбол љубави и помирења.

ТОПАЛОВИЋ: Заиста јесте Српска православна црква имала велике губитке у протеклој години. Ријеч је о патријарху и епископима који су били у позним годинама живота, Бог им је дао да дочекају једну дубоку старост. Нису то искушења која су Цркви непозната, нису ванредна. Смјена генерација је нешто што се дешава и у оваквим и у редовним околностима. Српска православна црква ће сигурно имати и има унутрашње снаге да изабере патријарха и епископе који ће је водити у сљедећем периоду.

РАДИО ФОЧА: Колико је ово вријеме, с обзиром на оно што се дешавало и дешава у Црној Гори, као и дугогодишње тешко стање Срба и наших светиња на Косову и Метохији, тешко за Српску православну цркву и какву нам поруку шаље?

ТОПАЛОВИЋ: На то питање бих додао и Србе у Хрватској, које често заборављамо. Тек смо се недавно сјетили да и тамо постоје Срби када је био земљотрес. Некако смо превише заокупирани, иако са правом и треба да будемо, Србима у Црној Гори и на Косову и Метохији, али мени се чини да је ипак најтеже данас бити Србин у Хрватској, поготово након ових свих немилих догађања. Требало би да у овој години покажемо солидарност са људима на Банији, има тамо наших дивних људи, повратника, поготово у Глини страдалној. То су људи који су претрпјели невиђена страдања у Другом свјетском рату. Сјетимо се само ужасног и невиђеног покоља у глинској цркви, потом „Олује“, и ево сада природне катастрофе у сред пандемије која је додатно погоршала тешку и непријатну ситуацију Срба у Хрватској. Наш народ живи тамо у изразито непријатељском окружењу. У тој земљи, Хрватској, постоје наравно и фини људи који разумију сву муку нашег народа и који помажу и то је заиста сва нада која нам даје право да вјерујемо у будућност њигховог опстанка. Што се тиче Црне Горе, видјели смо да смо у протеклој години захваљујући митрополиту Амфилохију имали заиста један библијски догађај у коме је Црква извојевала слободу, не само за себе него и за цијелу државу. И наравно, наше увијек болно питање су Срби на Косову и Метохији, нешто што стоји у сржи нашег идентитета. Требали би да увијек размишљамо о Косову, нашим светињама и да их увијек носимо у срцу.

РАДИО ФОЧА: Какав је данас положај православних вјерника у Федерацији БиХ?

ТОПАЛОВИЋ: Православни у Федерацији БиХ су, поготово у Сарајеву, ипак једна малобројна заједница. Врло мало људи је остало. Двадесет пет година након рата нема ускраћивања неких идивидуалних права, док ствари стоје сасвим другачије када је ријеч о колективним правима.

Наши православни Срби су се, рецимо, јако добро и лијепо организовали у Мостару и у другим мјестима у Федерацији. Никада се не треба одрећи тих простора, они су наша домовина једнако као и Република Српска. Пуно за наш народ значи и Мостар, и Травник, Тузла, Дрвар и многа друга мјеста која се налазе данас у Федерацији БиХ, али ми никада не смијемо заборавити да то није неки страни простор. То су простори на којима се почетком и током цијелог 19.вијека формирао у културном смислу идентитет онога што ми данас јесмо.

РАДИО ФОЧА: Колико наша Црква може да учини да нестану подјеле, проблеми, расколи у српском народу и да сви будемо јединствени, мирни и безбрижни?

ТОПАЛОВИЋ: Свети апостол Павле у једној својој посланици каже: „Добро је да буде и подјела међу вама“, али даље каже: „Ако се свађате, гледајте да се не прождирете.“ Према томе, бити у слози не значи гајити једноумље као идеал. Ми морамо бити отворени за плурализам мишљења, за демократичност. Ми смо по томе познати, јер смо народ на Балкану који је први ступио у демократске токове, и усвојио демократију као модел владавине. Због тога не би требало да гајимо било какву сумњу према плурализму мишљења, али у изношењу тих мишљења морају да постоје одређене „црвене линије“ које се не смију прећи. Мора постојати култура уважавања туђег и различитог мишљења и када изградимо ту културу, онда и нема опасности за расколе.

РАДИО ФОЧА: Наше доба често се означава као доба стреса, прекомјерне бриге за будућност или стално враћање у трауме прошлости. Све нас то удаљава од овог дана и часа у којем живимо. Колико нас прекомјерна брига или претјерано размишљање раслабљују?

ТОПАЛОВИЋ: Свакодневна брига је једна од кључних ствари која нас спутава у нашем духовном животу. Ми на свакој литургији пјевамо величанствену химну која каже: „Оставимо сада сваку животну бригу.“ Према томе, литургија, црква би требало да буде простор у коме бар за тренутак би требало да заборавимо на те свакодневне бриге и да се окренемо вјечности, смислу живота. Јер, заиста се некада превише бринемо о ситницама, бринемо се понекад и о Божјим стварима, за здравље нас и наших ближњих прекомјерно бринемо, толико чак да постајемо, како се то стручно у медицини каже, депресивни, анксиозни, хипохондри. Требало би да не бринемо Божје бриге, да мало више покажемо повјерења у Бога, да знамо да нас Бог води и зна шта је то најбоље за нас.

РАДИО ФОЧА: Да ли је Христово рођење прилика и позив да се свако од нас непрекидно духовно рађа?

ТОПАЛОВИЋ: Постоји  биолошко рођење које само са собом носи клицу смрти, јер свако ко се родио и умријеће. Међутим, ако се духовно родимо, онда је то рођење за бесмртност, онда смо рођени да вјечно живимо. Према томе, Христос као Богочовјек, као личност у коме се прожима то створено и нестворено, смртно и бесмртно, вјечно и временско, духовно и тјелесно, једина је наша нада за спасење зато што на тај начин усвајамо оно што је божанско по природи, а то је вјечност и бесмртност. То је основа наше вјере, основа нашег празника, Божића, и цијелог нашег животног опредјељења.

РАДИО ФОЧА: Какву бисте поруку послали поводом најрадоснијег хришћанског празника?

ТОПАЛОВИЋ: Порука је универзална, коју слушамо већ вијековима почевши од 7.вијека прије Христа када је пророк Исаија прорекао и рекао: „Родиће се Емануил“-С нама је Бог, до јеванђелисте Матеја који управо тако представља Христово рођење, па онда јеванђелист Јован Богослов који каже да се Бог Логос, Христос, настанио међу нама, буквално поставио свој шатор у наш логор и постао један од нас. То је мисао Божића, да Бог није неко трансцедентно биће које је с ону страну постојања, него је дошао овдје у наш свијет, постао један од нас, постао наш ближњи, наш комшија, наш сутјелесник и такав Бог је једини достојан човјека. Бог који узима сву патњу човјекове егзистенције на себе, окушава ту патњу на себи и у потпуности разумије човјека. Према томе, Бог је с нама, то је порука. Увијек и довијека.

Комплетан интервју са деканом Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Владиславом Топаловићем можете послушати овдје:

Посљедњи текстови

За Задушнице бесплатан превоз према мјесним гробљима

Општина Фоча у сарадњи са Борачком организацијом Фоча, поводом Задушница, у суботу, 6. марта организује посјету мјесним гробљима. Превоз је бесплатан и...

„VELUX“: Замјена кровних прозора није баук

Сви који живе у поткровљу, а са стрепњом дочекују зиму вјероватно нису ријешили најважнију ствар везану за њихове домове – кровне прозоре....

Показном вјежбом у Фочи обиљежен Међународни дан цивилне заштите

Показном вјежбом спасавања повријеђених у пожарима и саобраћајним несрећама Одсјек цивилне заштите у Фочи обиљежио је Међународни дан цивилне заштите – 1....

Расте број заражених, појачане контроле

Број особа заражених вирусом корона, код којих је то тестирањем потврђено, у Фочи је са 12, колико их је било прошлог понедјељка,...

Кад се комшијске руке сложе- уредили путеве и електро мрежу

Мјештани пограничних села између Републике Српске и Федерације БиХ у општинама Фоча и Фоча-Устиколина заједничким снагама уредили су локалне путеве и раскресали...