У мјесном гробљу у селу Брајићи у фочанској мјесној заједници Цапе-Устиколина подигнут је споменик преминулима из овог краја који немају надгробно обиљежје.
На споменику су уписана имена осморо Гаговића, четворице Вуковића, по тројице Тешевића и Бурила, двојице Крунића и Благојевића, двоје Костића и по једног Крсмановића и Костовића.
Већина њих страдало је од разних окупатора- Турака, Аустроугара, Нијемаца и усташа, а њихове кости никада нису пронађене и сахрањене, док је неколико њих сахрањено на овом гробљу, али без обиљежја.
“Остали широм свијета или су сахрањени у брајићко гробље, а немају обиљежје. Нека им је вјечна слава и хвала”, уклесано је на споменику.
Највише их је мученички пострадало у Другом свјетском рату, тако што су убијани и бацани у ријеке Колину и Дрину или су одведени у логоре у Њемачку, те у Првом свјетском рату у логорима и на Солунском фронту.
Тако су двојица браће Крунића страдали у аустроугарским казаматима- Симо у сарајевском, а Јово у логору у Шопроњеку у данашњој Аустрији, док је Илија Вуковић скончао у добојском логору.
Петар Костовић и Симо Благојевић погинули су на Солунском фронту као српски добровољци.
Устикољани нису заборавили ни дјецу која су преминула при рођењу или касније током дјетињства од разних болести, па су на споменик уписали “И свој дјеци са овог подручја која су мала и млада преселила у вјечни живот”.
На споменик је уписано и име чувеног архимандрита Арсенија Гаговића, проигумана Хиландара, обновитеља и игумана манастира Пиве, великог духовног прегаоца, родољуба и дипломате међународног формата, како га описују историчари.
Архимандрита Арсенија Турци су убили на путу из Травника за манастир Пиву, а након трећег боравка у Русији, гдје је са руским царем Александром Првим договарао покретање устанка у Херцеговини. Његове кости никада нису пронађене.
Гаговићи из Устиколине поријеклом су из Пиве, а њихов предак који је доселио у ове крајеве, био је брат од стрица архимандрита Арсенија.
Споменик је подигнут на иницијативу Милана Гаговића, чију су жељу да се на овај начин одуже прецима мјештани здушно подржали.
“Трагом информација и разговором са старим људима, дошли смо до сазнања да је на нашем подручју доста људи који су убијени или нестали у два свјетска рата, а и прије, а нигдје им нема гроба ни обиљежја. Неки су и сахрањени, али им преци нису успјели да подигну споменик, па сам одлучио да прикупимо та имена, нешто се преносило с кољена на кољено, нешто има и записано, а доста је на том плану радио Радомир Крунић”, прича за Радио Фочу Милан Гаговић.
Он истиче да су то углавном млади људи који су мученички стадали и да заслужују обиљежје, а да је овај споменик подигнут и за око шездесеторо дјеце са овог подручја која су се млада преселила у вјечни живот.
“Свима њима подигли смо споменик да би могао неко да их се присјети, да им прислужи свијеће и молитвом им се одужи”, каже Гаговић.
Архимандрит Арсеније, наводи Милан Гаговић, потиче из породице патријарха Саватија Соколовића, чији су потомци и Гаговићи у Устиколини.
“Архимандрит Арсеније оставио је велики траг у словенској култури и Српској православаној цркви, обновио је Пивски манастир, а вјероватно је, како се преноси с кољена на кољено, страдао овдје на подручју Фоче, тако да смо и њему подигли споменик. Мислим да је то један од првих његових споменика, јер нема нигдје његовог гроба ни мрамора, док има улица, као што је у Шавнику и Никшићу, названих по њему”, додао је Гаговић.
Он се захвалио каменорезачкој радњи Раденка Ђуковића из Фоче, која је помогла изградњу спомен парка, Луки Тешовићу и његовој браћи, који су уступили земљиште за спомен-парк, те свим мјештанима који помажу у раду и материјално.
“Наш каменорезац нам је рекао да је то отприлике први споменик оваквог типа на овом подручју и зато је рекао да ће помоћи изградњу”, навео је Гаговић.
Остало је да се уреди и простор око споменика у мали спомен-парк са клупама и свијећњаком, након чега ће се обавити освећење и парастос.
