Читање књига, бављење хобијима, одмарање мозга, рад на себи, само су неке од активности којима се посветио Фочак Мирко Давидовић протекле двије недјеље које је провео у изолацији. Познати љубитељ природе, изоловао се на препоруку љекара, двадесетак километара од Фоче, у једном од објеката Рафтинг центра „Тара-рафт“, након што је стигао из Аустрије у почетку пандемије вируса корона.
Нигдје није боље него кад је свој на своме и када се бави собом. Ово је Мирков најкраћи, али и најјачи утисак након изласка из изолације која је трајала од 15.до 30.марта. Издата упутства струке о неопходној изолацији у потпуности је испоштовао као одговоран грађанин. Један од објеката Рафтинг центра „Тара-рафт“, којим иначе руководи, био је његов карантин.
-Када је кренула ова криза око вируса корона, био сам у иностранству. Обавијештен сам, док сам још био тамо, да по доласку треба да се јавим надлежној здравственој установи, што сам и урадио. Добио сам детаљна упутства од здравствених радника шта треба да радим и како да се понашам и једноставно сам их испоштовао. Отишао сам у камп, изоловао се у једном објекту који је био само за мене , уз пооштрене мјере. Није ми било нимало тешко, јер је на првом мјесту одговорност према себи и другима-прича Давидовић за Радио Фочу.
Љубитељ природе, авантуризма, мајстор на гитари, Давидовић је имао широк избор активности којима се бавио. Дружење са акордима, књигама, ослушкивање природе-живот је иза наметнуте социјалне дистанце. То би, каже Давидовић, укратко био рецепт за враћање мозга у претходно стање, односно популарни „ресет“ који нам је свима понекад пријеко потребан.
-Искористио сам то вријеме да читам, свирам, бавим се хобијима. Стигао сам да прочитам литературу коју раније нисам стизао, усмјерио енергију на себе, сопствене хобије и одморио се понајвише психички. Мени је то све прошло јако брзо, у лагодној атмосфери, нисам се осјетио затворено, нити да ми је нешто наметнуто, усиљено, нисам био роб времена и ствари-истиче Давидовић.
Четрнаестодневни карантин потврдио је Давидовићева досадашња схватања-природа нам је дала све што нам је потребно. Окренимо јој се. Бавимо се собом, а не другима.
-Препоручио бих да се овакав карантин уведе два пута годишње свима нама, да се људи мало повуку на село, имања, викендице, куће, једноставно у природу. Да се баве стварима које су корисне, да се баве собом, својим животом, да ураде и уреде оно што не стижу током цијеле године-поручио је Мирко.
По изласку из самоизолације Мирко је на кратко свратио у град. Дочекале су га скоро пусте фочанске улице, снијежне пахуље-посљедњи Баба Мартин трзај и понеки суграђанин са маском на лицу. Видио, проговорио и вратио се природи.
