У медијском извјештавању о насиљу над дјецом приватност дјеце често бива повријеђена, чиме се она излажу новим траумама које могу да оставе веће посљедице од траума доживљених у самом случају насиља о којем се пише, упозорено је на предавању за новинаре, које је у Бањалуци организовало Цивилно друштво „Лир“.
И у најбољој намјери када желе да пишу о негативним појавама у друштву, новинари беспотребно износе детаље о појединим случајевима, чиме „досипају со на рану“, посредно откривајући идентитет дјетета и излажући га додатним траумама, истакнуто је на скупу.
Универзитетски професор педагошке и школске психологије Ивана Зечевић напоменула је да новинари увијек морају да имају на уму како ће се њихова прича рефлектовати на живот дјетета.
„Уколико имамо дијете које је преживјело насиље или злостављање, свака новинарска прича која ће радити на анализи живота тог дјетета је нова трауматизација за дијете. Волим да кажем новинарима да када направе прилог или чланак да покушају да га прочитају из ципела субјекта, у овом случају дјетета, да размисле како би се осјећали да тај чланак говори о њима“, савјетује Зечевићева.
Она наводи да је потребно добро промислити које информације ставити и какве посљедице оне могу произвести, писати вијест без сензационализма и описивања детаља, а о самом случају насиља што сажетије без навођења података који би могли открити идентитет.
„Идентитет се не штити иницијалима, већ тако да не причамо гдје се догађало ни о коме је ријеч. Ако новинари желе да њхова прича буде едукативна то могу остварити само онда када се суштински баве проблемом са којим се дијете сусреће, а никако причањем његове приватне приче. Веома је важно сачувати идентитет дјетета и базирати се на теми, да то не буде стимулус који ће радити на ретрауматизацији“, рекла је Зечевићева.
Упозорила је и на феномен „Вертеровог ефекта“, када се на основу медијског извјештавања и описивања чина насиља или самоубиства, даје алатка у руке и образац понашања другим потенцијалним насилницима или самоубицама.
Новинар из Сарајева Рубина Ченгић истиче да дјечији интерес увијек мора бити изнад јавног интереса, који новинари штите, те да свака појединачна прича о било којој врсти насиља или угрожености дјетета мора бити стављена у шири друштвено-политички контекст да би се предуприједиле такве појаве.
„Тако, напримјер, када пишемо о случају дјетета које није добило адекватну медицинску његу, умјесто што се бавимо свим периферним елементима тог догађаја, ми пропустимо да тражимо податак колико дјеце има сличну дијагнозу, како се њихови родитељи боре са болешћу своје дјеце“, упозорава Ченгићева.
Она је напоменула да се мора више рачуна повести да се посредно не открива идентитет дјетета, те да се сваки новинар мора водити етичким нормама и новинарским кодексом извјештавања о дјеци који је проистекао из УНИЦЕФ-ових препорука.
Ченгићева је упозорила и на злоупотребу дјеце у предизборним кампањама, што је, како је навела, веома опасно, ризично, непрофесионалнио и неодговорно.
„То што неки политичар стави дијете у крило у парку који отвара као кандидат не значи да ту слику или ту вијест треба објавити. Новинари би требало да се баве другим елементима те информације- да ли је нека инвестиција у стварном интересу, колико је новца, да ли су трошкови оправдани, да ли се злоупотребљава функција градоначелника који тај објекат отвара у предизборној камапњи, а у таквој причи дјеци нема мјеста, поготво не узимању изјава од дјеце“, рекла је Ченгићева.
Правник и новинар Ана Котур Еркић наводи да изборно законодавство у Републици Српској уопште не третира злоупотребу дјеце у изборном процесу, што, како оцјењује, само говори да политика нема интерес за права дјетета.
“Политичари се изборним законом баве у смислу квота и онога што политчики могу да остваре, а уопште не поштују сет међународних обавеза и суштински крше права дјетета. По закону могу бити кажњени за кидање плаката супротне стране у политичком процесу, али не и за кршење права дјетета, па имамо ситуације да се редовно сликају у предизборној кампањи са дјецом”, истакла је Ана Котур Еркић.
У раду округлог стола, који је реализован у оквиру пројекта “Промовисање и заштита права угрожене дјеце”, учествовала је и Радио Фоча.
