Насловна Друштво Porodica Badnjar: Vrijednim radom pobijedili nemaštinu i postali ozbiljni proizvođači mlijeka

Porodica Badnjar: Vrijednim radom pobijedili nemaštinu i postali ozbiljni proizvođači mlijeka

6.2 C
Foča

Sedmočlana porodica Njegoša i Tatjane Badnjar iz Popovog Mosta kod Foče do prije neku godinu jedva je preživljavala i to uz pomoć dobrotvora koji su im slali razne vidove pomoći, a danas je to primjer porodične zajednice koja se uspješno bavi poljoprivredom.

Za liječenje najstarije ćerke, trinaestogodišnje Marije Badnjar, koja boluje od djelimične paralize i oštećenja vida, nezaposleni roditelji nisu imali novac, ali su im u pomoć priskočili ljudi dobrog srca iz Srpske, BiH i dijaspore.

Napredovanje bolesti je zaustavljeno i Marija je danas, uz redovne kontrole u Beogradu i Banjaluci, vrijedan učenik osmog razreda Osnovne škole “Veselin Masleša” u Brodu na Drini.

Uz novčanu i pomoć u hrani i garderobi, Badnjarima, koji žive u alternativnom smještaju, pristizala je i pomoć u stoci i poljoprivrednim mašinama, pa su se, mada ne posjeduju vlastito parče zemlje, osmjelili na poljoprivrednu proizvodnju.

Od opštine su na korišćenje, uz stan, dobili i stari objekat bivše zadruge koji su pretvorili u staju i kao što kaže narodna mudrost “zrno po zrno- pogača, kamen po kamen- palača”, vrijednim radom i uz pomoć dobrih ljudi, opštine i države uspjeli su da se izdignu iz beznađa i nemaštine.

Danas imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo sa kojeg dnevno mljekari u Bileći isporučuju od 100 do 140 litara mlijeka.

Trenutno drže sedam muznih krava i pet junica, a uz goveda imaju i dvije krmače za prašenje, tovne svinje i pedesetak koka nosilja čija jaja svakodnevno prodaju restoranima na Tjentištu.

Pet od 12 grla, Badnjari su kupili zahvaljujući republičkom podsticaju za samozapošljavanje mladih do 35 godina, koji je Njegoševa supruga tridesetjednogodišnja Tatjana , kao nezaposlena majka petoro djece, dobila ove godine.

Republički Zavod za zapošljavanje odobrio im je 20.000 maraka i do sada im je isplaćeno 14.000, a preostalih 6.000 KM dobiće, kako je to ugovorom predviđeno, 12 mjeseci nakon otpočinjanja posla.

Svaka od pet visokomliječnih krava koje su nabavili iz ovog programa daje od 15 do 30 litara mlijeka dnevno, a sve što proizvedu otkupljuje mljekara „Pađeni“ iz Bileće.

Kako je to definisano ugovorom, Tatjana od prihoda uplaćuje poreze i doprinose, odnosno svoj radni staž.

Badnjari pričaju da su zadovoljni prihodima od prodaje mlijeka, a uz republički podsticaj, stado proširuju i sopstvenim sredstvima, pa su nabavili i pet junica koje će nakon teljenja od naredne zime početi da daju mlijeko.

„ Svi znamo ko šta radi,  ja i suprug i djeca kad dođu iz škole pomažu u svemu oko krava, muzemo zajedno, ništa nije teško, sve stižemo na vrijeme. Cijena mlijeka po litru je 1,10 KM sa premijama. Imamo namjeru da na proljeće proširimo stado na 15 grla“, priča Tatjana.

Majka hvali ćerke da su izuzetno vrijedne, mada su još male. Najmlađe blizankinje Sanja i Sonja imaju tek tri godine i one još ne dobijaju ozbiljnije zadatke, ali zato njihove sestre devetogodinja Nataša, godinu starija Milica i trinaestogodišnja Marija učestvuju u svim poslovima na farmi.

“Biti majka petoro djece je stvarno predivno. Kada se ujutro probudim i pogledam pet svojih curica, predivan je osjećaj, ništa nije teško. Djeca u svemu pomažu, rade sve kućne obaveze, skoro kao i ja, i vani oko stoke i u kući, usisavaju, peru suđe”, srećna je majka.

Njegoš priča da on i supruga nikada nisu bježali od rada i da im je samo bilo potrebno malo podstreka i podrške. 

“Nekad smo, bogami, teško živjeli, dijete bolesno, imali smo masu problema. Poslije toga, ljudi su nam pomogli, to nam je dosta značilo, imali smo veliki odskok i da nije bilo tih ljudi, ko zna šta bi sa nama bilo, kako bi ovo sve izašlo. Onda smo mi, hvala Bogu, svojim radom, svojim trudom, dogurali dokle jesmo”, kaže Njegoš.

Dodaje da je dobra zarada i od teladi, te da će iduće godine desetoro ostati za prodaju.

Badnjari svoje krave hrane najviše ispašom i kažu da nemaju velike troškove za stočnu hranu.

Ne posjeduju svoju zemlju, ali kako je sve manje stoke u tom kraju, komšije im ustupaju za koševinu i ispašu livade i pašnjake, pa sijena ne može da zafali.

Посљедњи текстови

Дан Медицинског факултета: Расту из године у годину, пријемни испит и у Милану

Медицински факултет у Фочи тренутно похађа 1.630 студената, највише од оснивања, а ове године уписано је 206 бруцоша, највише од свих факултета...

Међународни дан бијелог штапа: Дружење слијепих и слабовидих лица из Фоче и Горажда

Међународни дан бијелог штапа, који се у свијету обиљежава 15.октобра,  прилика је да слијепа и слабовида лица укажу на свој статус у...

Фудбалери дочекују Славију, одбојкаши Радник два, одбојкашице Леотар, кошаркаши у Вишеграду

Фудбалери Сутјеске угостиће сутра у Фочи Славију из Источног Сарајева у 10. колу Прве фудбалске лиге Републике Српске. Сутјеска...

У Фочи тродневна кампања против изградње минихидроцентрала

У склопу  пројекта “Глас за ријеке” Архус центар у БиХ  организује уличне кампање с циљем прикупљања потписа за јавну петицију усмјерену на...

Племенита Шкилетова душа преселила у вјечност

На градском гробљу Бараковац у Фочи данас је на вјечни починак испраћен Младен Шкипина Шкиле, који је након краће болести преминуо у...