Header
ДРУШТВО

Југословенску идеју срушиле религијске разлике

16.05.2024 | 10:32
Југословенску идеју срушиле религијске разлике

Иако је стара више од једног вијека, идеја југословенства жива је и данас и проузрокује подјеле на југо-носталгичаре и оне који је сматрају погубном. Чуло се то на предавању професора историје Владана Виријевића које је одржано у Музеју „Стара Херцеговина“.

Тема је била „Југословенска идеја, држава и друштво – осврт са историјске дистанце“ у оквиру које је професор Виријевић покушао образложити контроверзе и опречне ставове који су актуелни и данас.

И прва и друга југословенска држава настале су и нестале вољом и дјеловањем спољашњих и унутрашњих чинилаца, доказују историјски факти. Наука потврђује да је та држава била плод националних интереса у времену када је формирана, као што су њен распад и неодрживост доказани ратним исходом.

Професор приштинског Универзитета са привременим сједиштем у Косовској Митровици каже да је та држава настала у специфичном времену и географском простору.

„Не смије се губити из вида чињеница да је југословенска идеја, ма колико оспоравана, у том тренутку и први пут окупила Србе на Балканском полуострву под заједнички државни кров. Осим малих, симболичних заједница у Румунији и Мађарској, сви Срби су се нашли у једној држави. Што се касније уређење те заједничке куће није спровело на онај начин који се очекивао, то је тема за другачију, сложенију и обимнију анализу“, појашњава Виријевић.

Истиче да су у питању двије југословенске идеје.

„Та прва југословенска држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца настала је на идеји троплеменог народа. Друга држава имала је нови везивни елеменат -  комунизам. Те двије различите компоненте имале су и различите производе. Идеја краља Александра о интегралном југословенству имала је за циљ стапање граница између та три племена, али је превидио једну ограничавајућу околност, то су религијске разлике. Свакако да су интереси Римокатоличке цркве, Српске православне цркве и Исламске заједнице допринијели да се нагласе те разлике, па та идеја интегралног југословенства није заживјела. Да јесте, не бисмо имали крваве епилоге у Другом свјетском рату и сукобима деведесетих година“, закључује Виријевић.

Друштвено-економски и политички процеси, догађаји и личности у југословенској држави премет су научног и истраживачког рада професора Виријевића. Ангажован је у својству гостујућег професора на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Аутор је пет научних монографија и седамдесетак чланака публикованих у стручној периодици, тематским и зборницима радова са научних скупова.

Идеја заједничке државе, чија је неодрживост доказана крвавим сукобима, и данас је присутна на Балкану међу свим народима.

 

Новинар: Владимир Пантовић


SHARE: