"Љиљан - симбол српске средњовјековне хералдике"

Утицај Византије и Запада одређивао је симболе који су преовладавали на грбовима српских средњовјековних династија, речено је на изложби „Орао, лав и крин“, која је отворена у Музеју „Стара Херцеговина“.

Од Властимировића до Бранковића представљено је двадесет грбова породица које су владале Србијом, Зетом, Босном и Хумом у средњем вијеку.

Аутори ове несвакидашње изложбе су Јанко Врачар, музејски савјетник Музеја Републике Српске и Дејан Дошлић, виши асистент Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци.

Уз текст који описује појединачне грбове постављене су и мапе земаља и простора којим су владале српске династије од 9. до 15. вијека. Поред крста, најчешћа обиљежја и симболи били су орао, лав и крин.

Највећи утицаји за настајање грба долазили су са Истока и Запада, каже Јанко Врачар, напомињући да се та традиција задржала и до данас.

„Византијски утицај видимо кроз појаву двоглавог орла који се први пут јавља у нашим приказима и ликовним представама у 12. вијеку. Са друге стране, од владавине цара Душана, видимо утицај западне хералдике. Тада се први пут појављује штит, као један од главних елемената грба, затим челенка и круна. Тако видимо да српска средњовјековна хералдика представља спој двију традиција, византијске и западноевропске и она је на неки начин то остала и до данас“, рекао је Врачар за Радио Фочу.

Објашњава значења орла, лава и крина, симбола који се најчешће понављају на грбовима.

„Поријекло двоглавог орла је доста старо. Он потиче од древног Сумера, прије 4000 година гдје је био симбол Бога неба. У нашој хералдици он има значење неке врсте симфоније између свјетовне и духовне власти, између државе и Цркве. Лав је симбол снаге и храбрости, пропети лав је најчешћи мотив и срећемо га код Бранковића, али и у Бугарској, Њемачкој и Енглеској. Крин је симбол Богородице, чистоте и он је један изузетно хришћански симбол. На нашим просторима је, нажалост, био злоупотријебљен током деведесетих година“, каже аутор додајући да је један од циљева изложбе рехабилитација крина и љиљана као једног од симбола српске средњовјековне хералдике.

Хералдика, наука о грбовима, непозната је широј јавности, сматрају историчари. Циљ аутора изложбе је, како кажу, да на 3Д принт техници, уз текст и мапу, приближе значења грбова публици на допадљив начин. Сматрају да се у новом времену најлакше то може постићи визуелном представом, са чиме су сагласни и посјетиоци ове поставке, која је отворена до 17. јуна.