Молитвено сјећање на голготу краљеве војске

Код спомен-крста у близини јаме Понор на Будњу, у фочанској мјесној заједници Миљевина, служен је помен за припаднике Југословенске војске у отаџбини, које су партизани убили у мају 1945. године, након званичног завршетка Другог свјетског рата.

На том мјесту убијено је и у јаму бачено више хиљада голобрадих краљевих војника.

Тек мобилисане војнике из Краљева, Ваљева, Крагујевца и Чачка партизани су заробили у Бици на Зеленгори, а потом их хладнокрвно, без суђења, ликвидирали бацањем у јаме.

Партизани су заробљене војнике повезане жицом у колонама доводили до јаме Понор, једног би убили и он би остале повлачио за собом, након чега се из јаме данима чуло помагање, свједочења су мјештана о голготи на превару заробљених краљевих војника, међу којима је било и малољетника.

Цвијеће су положиле и свијеће прислужиле делегације организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, локалне управе и грађани.

Масовне ликвидације код Миљевине извршиле су средњебосанске, херцеговачке и санџачке партизанске снаге, које су углавном биле попуњене српским саставом, а тек у мањем броју осталим народима, тако да злочин није имао национални, већ идеолошки предзнак, на основу доступне архивске грађе и сјећања непосредних учесника, наводе историчари Бојан Димитријевић и Немања Девић у књизи „Босанска голгота“,

Тачан број страдалих војника ЈВуО, што у борбама на Зеленгори, што у ликвидацијама након предаје, никада није утврђен.  

У једном од партизанских извјештаја који се цитира у овој књизи је записано:  „Резултат борби од 29. априла до 18. маја: убијено-заробљено-уништено 9.235 четника, међу њима преко 300 виших и нижих официра“.

Колико их је убијено након заробљавања, тешко је утврдити, а јаме у које су бачени никада нису у потпуности истражене.