Представљени Ашкрабини "Србослови" о поријеклу породица и сталним сеобама

У фочанском Центру за културу и информисање промовисана је књига „Србослови- презимена Срба сасрбљених“ Петра Ашкрабе Загорског, једно у низу дјела овог аутора родом из Јелашца код Калиновика, које говори о поријеклу српских породица.

Поред Ашкрабе, о књизи су на промоцији говорили Влатко Пековић и Брано Вешовић из Берана, чија презимена су међу 40.000 презимена обрађених у „Србословима“.

Влатко Пековић каже да је срећан што је дошао у своју стару постојбину, јер како каже потиче од Станоја Јелашчића са Загорја, односно из Јелашца код Калиновика.

„Ми потичемо од Селака, који је живио у Поповом пољу, а затим прешао у Горњу Морачу у данашњој Црној Гори. Ашкрабина књига је веома битна, јер говори о сеобама, превјеравањима и преласцима у друге нације, а суштина је да сви имамо један исти коријен“, каже Пековић.

Брано Вешовић истиче да је Ашкрабина књига драгоцјена и садржајна.

„То је један документ за будућност. Моје презиме Вешовић- ми смо Васојевићи, а ја сам осми потомак од Веша“, каже Вешовић.

Писац и историчар из Фоче Петар Ашкраба Загорски наводи да је на овој књизи радио више од 50 година.

„Ово је уствари двокњига- први дио је увод у којем сам говорио о свему и свачему, критиковао сам разне промашаје код нас, па и разне књиге и филмове који су погрешно урађени. У другом дијелу је око 40.000 презимена које сам обрадио“, каже Ашкраба.

Говорећи о сеобама, он наводи да само у Бањанима у Црној Гори постоји око 220 презимена, рођака са његовим Ашкрабама, који су одселили у те крајеве.

Ашкраба каже да су сеобе биле сталне из разноразних разлога, а породице су биле веома бројне.

„Тако су се бројни чланови породице Љутице Богдана раселили- једни у Загорје у Словенији, други су отишли код Велике Кладуше, једни у село Љутице код Коцељеве, једни код Ваљевске Мионице у Љутице, један дио породице се премјестио доле у Кратово, Зетово, Радово, Штип, па у Трновицу и Богдашиће код Билеће, једни у Грбаљ. Наравно, кроз историју и Турци су, односно бегови, премијештали Србе сваких десетак, 15 година да не би стекли осјећај власништва над земљом“, појашњава Ашкраба.

Ашкраба у својим истраживањима користи разне изворе, од надгробних споменика- гребница, преко народног предања до Дубровачког архива, а ово је његова 17. књига.