Изложба о Михајлу Пупину, генију свјетског гласа

Изложба „Од пашњака до научењака“ Савеза иноватора Републике Српске посвећена великом српском научнику и проналазачу Михајлу Пупину отворена је у Фочи. На 31 паноу фотографијом и текстом илустрована је богата биографија чувеног физичара чије је највеће откриће, самоиндукциони калемови – Пупинови калемови, омогућило пренос телефонских разговора на велику удаљеност.

Изложбеном поставком поводом 170 година од рођења Михајла Пупина Савез иноватора Републике Српске настоји да сачува сјећање на овог не само научника свјетског гласа,  већ и великог српског родољуба, почасног конзула Краљевине Србије у САД-у и у то вријеме утицајне личности у Америци.

Пупинов живот посјетиоцима је представљен хронолошки - од рођења у Идвору, у Банату, 1854. године, преко школовања у Панчеву и Прагу, до одласка у Сједињене Америчке Државе, студија и стицања звања почасног доктора наука 18 свјетских универзитета.

Дио поставке назване по аутобиографији једног од највећих свјетских научника „Од пашњака до научењака“, награђеној Пулицеровом наградом, су и појединости о  Пупиновим многобројним проналасцима, његовом образовању и доброчинству.

Уз све успјехе на пољу науке, био је велики родољуб који се никада није одрекао родног краја, каже члан Управног одбора Савеза иноватора Републике Српске Жива Макрин.

То потврђује, наводи Макрин, и што је током Првог свјетског рата окупљао добровољце да бране Србију и кроз хуманитарне фондове прикупљао донације за сународнике, да би касније помагао студенте и ученике, те изградњу цркава.

-Довољно је рећи да се 1918. године српска застава вијорила на Бијелој кући, тада и никада више. Да је имао изузетан однос са тадашњим предсједником САД-а Вудро Вилсоном, који је омогућио да Србија не изгуби Банат, Сјеверну Македонију и Далмацију. Поред свога имена додао је Идворски, по мјесту рођења, што потврђује колики је био родољуб. Био је велики човјек, научник и проналазач-рекао је Макрин.

Макрин је подсјетио да је Пупин у Њујорку завршио престижни  Универзитет Колумбија, на којем је касније био професор теоријске физике.

Са стипендијом за студије математике и физике Пупин је, наводи, наставио школовање на Универзитету Кембриџ, у Великој Британији, а потом и у Њемачкој, у Берлину, гдје је 1889. године одбранио докторску дисертацију из области физичке хемије.

Услиједила су бројна истраживања на пољу телеграфије, телефоније и рентгенологије, научна открића, патенти, награде и медаље.

Изложба Савеза иноватора Републике Српске у Фочи организована је у сарадњи са овдашњим Центром за културу и информисање.

Посјетиоци је могу погледати до 14. децембра, у изложбеној сали Центра.