Čuveni Milovanov kupus sa pužom na listu

Poljoprivrednik Milovan Radović iz fočanskog sela Kozarevina pročuo se po veoma kvalitetnom i traženom kupusu, za koji kaže da, koliko god da ga proizvede, ne može da podmiri sve mušterije. Radović je do 2007. godine radio kao trgovac u preduzeću “Perućica”, tačnije u fočanskoj robnoj kući, a kada je nakon stečaja “Perućice” ostao bez posla, vratio se u svoje rodno selo i posvetio se poljoprivredi, zajedno sa suprugom, koja je, takođe, bez posla, a radila je u Fabrici tekstila “22. decembar”. Na oranici od šest dunuma, ove godine je proizveo oko 13 tona kupusa, pet tona krompira, dvije tone crnog luka, oko 100 kilograma bijelog luka, dok je jedino, kako kaže, “podbacila” paprika. Sve što uzgoji prodaje na fočanskoj pijaci. “ Imam svoje stalne mušterije i Bogu hvala, ne mogu da proizvedem onoliko koliko mogu da prodam, tako da ću parcelu proširiti na osam dunuma, a proizvodnju kupusa povećati na 16 tona. Pored jednog plastenika, koji sam podigao, planiram još dva, da bih povećao proizvodnju paprika, paradajza i krastavca” priča Radović, sa kojim živi i sinovljeva tročlana porodica u kojoj, takođe, niko nije zasposlen. Prodajnim cijenama kaže da je relativno zadovoljan, ali i da ima razumijevanja jer je kupovna moć stanovništva mala. “ Cijena bi mogla biti bolja da naši građani imaju veća primanja i više para u džepu kada krenu na pijacu. Ove godine, kupus se prodavao od 60 do 80 feninga po kilogamu, a kasnije je cijena izašla i na 90 feninga, ali sam ga ja ranije ubrao. Sve u svemu, zadovoljan sam i svakom mladom čovjeku koji ne radi predložio bih da se prihvati svog imanja i posla”, kaže Radović. On se hvali da njegov kupus nikad ne trune i da se dosad niko od mušterija nije požalio. “ Ja kažem, ako slučajno nekom strune moj kupus, bespatno ću mu dati drugi, ali garantujem da se to ne može dogoditi”. Recept za kišeljenje kupusa, kaže Radović, je jednostavan. “ Na 100 kilograma kupusa idu tri kilograma soli i što se bolje pritisne sve je bolji i može duže da stoji. Ja ne stavljam kamenje, stavim četiri- pet boca vode od dva litra i to je sve, pretakanje nije potrebno. So nije skupa i mislim da nije problem na 50 kilograma kupusa kupiti kilo i po soli”. Radović savjetuje kupce da nikada ne bježe od puža u kupusu, jer je to siguran znak da nije prskan i da je zdrav. “Ja nikada ne prskam kupus, ne koristim ni vještačko đubrivo, već isključivo dobar domaći stajnjak, a za dobar rod je potrebna i dobra priprema zemljišta, te dosta navodnjavanja”, ističe Radović. Pored povrća, tovi i svinje, pa je poznat i po kvalitenoj slanini i pršuti. Ističe da nikada nije tražio nikakvu pomoć, tako da zasad nije koristio podsticaje, ni opštinske ni republičke. “ Sad sam se učlanio u zadrugu i nadam se iduće godine da bih mogao dobiti podsticaj”. On uvjerava da je poljoprivreda itekako isplativa i da je velika šansa fočanskog kraja, ali da je pored velikog rada, potrebna i dobra volja i razumijevanje nadležnih. “ Opština bi onima koji žele da se bave poljoprivredom u startu trebalo da pomogne nekim podsticajem, a oni bi kasnije to vratili kroz proizvodnju. Rat je učinio svoje, dosta je ljudi ostalo bez posla, a zemlja se ne obrađuje. Ja sad mogu naći deset ljudi sa mog kraja koji bi se rado vratili na selo, ali je nekom potrebna mašina, nekom ovce, nekom malina, ne mogu sami početi”, kaže Radović.