Књига „Светосавље и философија живота“ – расправа о идеји светосавља

Разговор о књизи „Светосавље и философија живота“ професора Богољуба Шијаковића, одржан је у просторијама Православно богословског факултета „Свети Василије Острошки“. О књизи су поред аутора, говорили и професори Владислав Топаловић, Дарко Ђого и Владан Бартула.

У књизи „Светосавље и философија живота“ аутор је изложио смисао и значај светосавља, а потом преиспитао међуратни контекст идеје светосавља, утицај философије живота на ову идеју и потенцијал светосавља за критику европске културе као начин успостављања аутентичне мисаоне позиције.

Аутор је рекао да се ова књига у свом средишњем дијелу бави расправом о идеји светосавља 30-их година 20. вијека у Краљевини Југославији.

-Претходно се објашњава контекст у ком се културни живот у Југославији одвијао, а затим како је та идеја светосавља настајала под утицајем философије живота, под утицајем руских славенофила Шпенглера и Берксона и како је идеја светосавља предлагана као једна европска мисао, као једна универзална идеја, истовремено и као идеја интегралног југословенства . Она дакле, није била никаква провинцијална, него велика идеја једног народа који је са славом и достојанством изашао из Првог свјетског рата и који је на духовном плану покушао да идејом светосавља одговори на катастрофу коју је преживио – појашњава Шијаковић.

Он је додао и да аутори који дискутују о светосављу враћају нас Светом Сави, једном нашем великом узору коме и треба стално да се враћамо, јер је он основа нашег идентитета, тачка ослонца у времену и простору и онај коме дугујемо нашу културу и идентитет.

Према ријечима професора Владислава Топаловића, ова књига у ствари представља истраживање развоја светосавске идеје у раздобљу између два свјетска рата. Знамените личности били су носиоци једне такве идеје, међу њима сигурно најпознатији Николај Велимировић, па онда Јустин Поповић, Ђоко Слијепчевић, Милош Црњански и многи други.

-Идеја светосавља послије Другог свјетског рата је прилично сатанизована, и приказана је као једна профашистичка идеја. Међутим, то је само у једној пропаганди тако, док у потпуности не одговара истини. На жалост и дан данас постоји доста неразумијевања према самом појму светосавља у дијелу српске јавности и у јавностима земаља региона – казао је Топаловић.

Професор Богољуб Шијаковић објавио је многе књиге на тему философије, као и преко 260 студија, чланака, библиографија, рецензија и приказа у домаћој и страној периодици и зборницима на српском, њемачком, енглеском, француском, руском, италијанском, словеначком и бугарском језику. Такође је приредио и већи број стручних тематских зборника. Уредник је и неколико стручних периодичних публикација.