Двадесет осам година од доношења првог Устава Републике Српске

Данас се навршава 28 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката који су били основ за њено стварање.

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.

Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.

Доношењем првог Устава српски народ и његово тадашње руководство послали су јасну поруку да желе да живе у демократски уређеном друштву у којем су права и слободе загарантоване свима који поштују тај акт.

Тадашња генерација политичара показала је да има храбрости, жеље, снаге и визију да Републику Српску уреди и кроз њен највећи законодавни акт - Устав.

Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Као највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем оргнизације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон који је омогућио његову примјену и функционисање Републике.

Устав је донесен с првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало према Уставу БиХ из 1974. није могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу.

Устав је најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Републике Српске у оквиру БиХ.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и проглашења независности БиХ мимо воље српског народа.

Дио одредби Устава рађен је аутономно у Народној скупштини, а дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа.