Борба Фочака за Бјелаву инспирисала карикатуристе широм свијета

Међународни конкурс карикатуре „Мини ХЕ-макси разарање“,инспирисан борбом Фочака против стављања у цијев ријеке Бјелаве, на којем је учествовало више од 100 аутора из 40 земаља, показао је да је идеја отпора и одбране природе универзална, истакнуто је на отварању изложбе одабраних карикатура са тог конкурса.

На конкурс Организације „Чувари Шаре“ из Србије и Удружења карикатуриста Србије пристигло је 350 радова са свих свјетских меридијана- од Аргентине, Бразила, Мексика, преко Белгије, Холандије, Италије, Русије до Египта, Ирана, Сирије, Индонезије, Кине...

На духовит и истовремено озбиљан начин, како то само карикатуристи знају, указано је на погубне посљедице изградње малих хидроелектрана, па је тако на једној од награђених карикатура представљена сахрана ријеке са цијевима као мртвачким сандуцима.

Члан Организације „Чувари Шаре“ Небојша Реџић из Београда наводи да је на изложби заступљено око 70 радова, међу којима су и награђени, те да није било нимало лако  изабрати најбоље.

„Проблем је универзалан, виде га и Холанђани и Саудијци, а занимљиво је да је 20 радова стигло из Ирана. Неко би рекао какве везе има Иранац са Фочом, али има и добро је да има и да препознају ту глупост да се ријеке стављају у цијев, што је аспурдно, али се нажалост дешава“, каже Реџић.

Он наводи да је циљ конкурса и изложбе да се људи пробуде и да им се да импулс да могу да реагују и да се упитају на који начин они могу допринијети овој борби.

„Конкурс и изложба су наш мали допринос једној великој идеји и племенитом циљу“, нагласио је Реџић.

Додао је да се слична борба води и на Шар планини, гдје су готово сви извори стављени у цијеви.

Изложба је организована поводом 365 дана отпора фочанских активиста за одбрану Бјелаве и других ријека у овој општини, који су се како је текла одбрана организовали у Удружење „Бјелава“.

Предсједник овог удружења Јован Дракул каже да је, након тешке и упорне борбе, мада је велика штета кориту Бјелаве већ нанесена, данас ситуација много боља, јер су радови заустављени.

„Поднесено је више кривичних пријава против инвеститора, а у томе су нам помогле еколошке организације широм Српске и БиХ. Нема још никаквих дозвола за градњу хидроелектране, знамо да их не може ни бити, а уколико буде неких покушаја да се оне добију ми ћемо их оборити, јер имамо сву аргументацију на нашој сттрани, ствар је врло јасна“, истиче Дракул.

Он је навео да у почетку њихове борбе доста грађана није знало колико штете наносе електране, а да су кроз њихову борбу схватили да је стављењем воде у цијеви угрожен опстанак људи, поготово што ријека Бјелава напаја Фочу питком водом.

„Људи су схватили да мале електране нису интерес ни локалне заједнице ни државе, већ само инвеститора и ужег круга око њих. Задовољни смо што смо подигли свијест људи и морам нагласити да се ова борба не односи само на Бјелаву, већ и на остале наше ријеке“, рекао је Дракул.

Његов „саборац“ Миљан Малиш каже да су поносни на чињеницу да је Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију о штетности малих електрана, чему је ово удружење дало велики допринос.

Он је навео да је у међувремену покренут поступак о додјели концесије за малу електрану „Градац“ на ријеци Колини код Фоче, али да се надају да, имајући у виду усвојену декларацију, неће доћи до градње те електране.

„Ми нећемо дозволити ниједан багер да уђе у Колину, па таман морали блокирати путеве. Петиција наших грађана је то показала, као и декларација којом су сви посланици јасно рекли да нам мале хидроелектране не требају. Очекујемо да министар Петар Ђокић неће потписати ту концесију и да наше ријеке чекају бољи дани“, поручио је Малиш.

На отварању изложбе приказана је и видео порука из Беча од Урлиха Ајхелмана извршног директора кровне европске организације за заштиту ријека „Ривер воч“.

Он је Фочацима поручио да имају његову велику подршку у борби против малих електрана, те да ускоро могу очекивати његов долазак у Фочу.

Прије Фоче, изложба је приказана у Београду, гдје се након двије седмице боравка у фочанском Центру за културу и инфомисање поново враћа, а на инсистирање Урлиха Ајхелмана највјероватније ће имати велику турнеју по земљама Европе.

Прву награду на конкурсу подијелили су Тошо Борковић и Владан Николић из Србије, друга је припала Исмаилу Бабеију из Ирана, а трећа Лазу Средановићу из Црне Горе.