Хранитељство као нови вид помоћи породицама

Хранитељска породица је породица са једним или више пунољетних лица која се бави услугама збрињавања дјеце или других пунољетних лица за коју је извршена процјена и оспособљавање за хранитељство. Таква породица мора испуњавати прописане услове и остварује накнаду за пружене услуге.

У Републици Српској постоји 137 хранитељских породица док у Фочи и општинама у нашој регији нема ниједна. Потреба за организовањем таквих породица је велика, јер је све више дјеце из разведених бракова, о којима родитељи не желе да воде бригу, дјеце са друштвено неприхватљивим  понашањем, али и одраслих који нису способни за рад из разних разлога, истичу у Центру за социјални рад у Фочи.

Недавно су Министарство здравља и социјалне заштите РС у сарадњи са Друштвом психолога РС и УНИЦЕФ-ом покренули пројекат јачања центара за социјални рад како би се организовале обуке за заинтересоване породице које би се укључиле у хранитељство и бригу о лицима за које се изврши процјена да им је помоћ потребна. „Фочански Центар за социјални рад се укључио у овај посао очекујући и позитивне резултате, каже директорица ове установе, Снежана Голијанин.

„Још прије 4-5 година овај пројекат је започет али је развијен само у Бијељини, Бања Луци и Приједору, гдје постоји већи број хранитељских породица. У нашем Центру су двије особе сертификоване за обуку тих породица, али  за сада за збрињавање такве дјеце постоји само дом „Рада Врањешевић“ у Бања Луци. Циљ је да се створи породично окружење, мимо институција, како би се развило васпитање и понашање, као што је то случај у нормалним породичним условима“, каже Голијанин.

            Неопходно је да хранитељске породице имају и стамбене и материјалне услове, емпатију према тој дјеци, као и психички статус и вољу. Три су врсте тих услуга, стандардно, привремено и ургентно старатељство. За Фочу би било пожељно да се установи ургентно или бар привремено старатељство, јер је све више дјеце из дисфункционалних породица, дјеце која не долазе у школу, изостају са великог броја часова и изражавају агресивно понашање. У тим случајевима би било добро измјестити дијете у једну хранитељску породицу док се не би, уз стручни надзор, побољшало стање и избјегло смјештање дјетета у дом, истиче Голијанин.

У Фочи за сада нема интересовања за хранитељство и бригу, али за то нису криви грађани.

„Мислим да Центар за социјални рад и медији требају радити више на промоцији овог вида старатељства. Ресорно министарство и УНИЦЕФ су препознали потребу да долазе у локалне заједнице, гдје ће вршити обуке за заинтересоване породице, а то ће се дешавати сада, у априлу и мају, и тада ће ближе објаснити потребу формирања тих породица“, истиче директорица Центра.

Накнада зарад хранитеља обрачунава се по кориснику и износи 25% просјечне нето плате у РС остварене у претходној години, накнада за рад хранитеља који збрињава дијете са сметњама у развоју и дијете са друштвено неприхватљивим понашањем обрачунава се у износу од 35% од просјечне нето плате у РС остварене у претходној години. Трошкови за издржавање корисника утврђују се у износу од 60% од просјечне цијене услуге у текућој години за корисника смјештеног у установу социјалне заштите чији је оснивач Влада РС, а трошкови ургентног смјештаја обрачунавају се по дану у укупном износу од 7% од просјечне мјесечне цијене смјештаја у установу социјалне заштите.

Породица, између осталог, мора имати нормалне стамбене услове и биће подвргнута свим обукама и провјерама како би успјех хранитељства и бриге био потпун, а сви заинтересовани за овај вид услуге могу се пријавити у самом Центру за социјални рад гдје ће добити сва упутства о процедури и прихватању дјеце.