Сјећање на Јабуку кроз слику и пјесму

„Сјећање на Јабуку- људи говоре“ назив је програма и изложбе фотографија коју у Културном центру Источно Ново Сарајево, у суботу, 24. децембра, организује Црквени одбор цркве Светог Преображења Господњег из Јабуке код Фоче.

Уз изложбу фотографија са простора Јабуке у прошлости и садашњости, у програму ће учествовати здравичари, рецитатори, гуслари и бесједници, а један од њих је професор доктор Раде Симовић, син покојног Гаврила Симовића, јабучког учитеља, наводе организатори.

Наступиће и мушке и женске изворне групе са пјесмама о Јабуци, како се то некада на сијелима радило.

Програм ће почети у 17,00 часова.

„Дођите да чујете пјесму јабучку, дођите да се подсјетимо дивног живота јабучког, дођите да нашој дјеци трасирамо стазе јабучке“, наводи се у позиву Црквеног одбора, који сличну манифестацију планира ускоро да организује и у Фочи.

Јабука се до 1995. године налазила у саставу општине Фоча, када је Дејтонским споразумом припала Федерацији БиХ.

Над српским житељима Јабуке почињен је страшан ратни злочин 23. јула 1992. године, када је такозвана Армија БиХ на кућном прагу свирепо убила 43 мјештана.

У 18 јабучких села муслиманска војска тада је попалила све куће и помоћне објекте на које је наишла убијајући све пред собом, а милости није било ни за слијепе и непокретне старице, дјевојке и дјецу, које су убијали и палили у њиховим кућама.

Најмлађа жртва био је тринаестогодишњи дјечак Ново Елез.

Минирана је и до темеља срушена и мјесна Црква Преображења Господњег, која је прилозима вјерника обновљена 2005. године, а у дворишту цркве је подигнут споменик страдалим Јабучанима.

За злочин у Јабуци нико није одговарао.

Пошто је након рата Дејтонским мировним споразумом Јабука припала ФБиХ, преостало српско становништво се морало селити са својих огњишта, а посмртни остаци страдалих Јабучана тада су пренесени на Градско гробље Божовац у Фочи.

Јабучани данас живе широм свијета, а осим у Фочи њихова већа колонија је у Војковићима у Источном Сарајеву.