Унутрашњост Храма Светог Николе добија нови изглед, помажу и Руси

Унутрашњост Храма Светог Николе у Фочи добија доста свјетлији и љепши изглед, а за рестаурацију овог националног споменика културе, која је у току, чуло се и до Москве, па су се тамошњи Срби са браћом Русима укључили у прикупљање прилога.

Благословом митрополита дабробосанског Хризостома, а под надзором и уз одобрење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, рестаурација је почела у септембру прошле године.

Зидови храма, изграђеног 1857. године, били су прилично оронули, на доста мјеста напукли и потамнили толико да се зидна орнаметика једва назирала, а сада су поново заблистали.

Старјешина храма Милош Самарџија рекао је Радио Фочи да је урађено 90 одсто посла, те да ће се, након зимске паузе, половином марта радови наставити.

„Црква је много свјетлија него што је била. На томе се и радило, да се посвијетле и освјеже боје, да се види еластичност боја. Држали смо се пројекта онако како нам је Завод издао упуте“, каже Самарџија.

Зидно сликарство очувано је у изворном облику, с тим што ће централни дио свода добити и нове елементе.

„Гдје су били барокни ликови, сада ће бити у византијском стилу, а биће и велика икона Христа Пантократора са анђелима около. У олтарском дијелу осликана је Пресвета Богородица и под благословом митрополита радиће се још на иконопису у унутрашњости олтара“, наводи Самарџија.

Доста јаснији изглед добијају и ликови светитеља на величанственом иконостасу фочанске старе цркве, мада ће овога пута изостати његова рестаурација.

 „Ради се чишћење иконостаста, али ништа конкретно, јер су то посебне процедуре и посебна средства са којима мора иконостас да се заштити и боје да се освјеже. Сада се ради само чишћење, да се скине један слој са иконостаса“, појашњава старјешина храма.

Електроинсталације у цркви наново су разведене, а горионик са свијећама је измјештен ван цркве, поред објекта за продају свијећа, који је, такође, уређен и опремљен. 

Док траје рестаурација, богослужења се врше у црквеној сали у згради поред храма.

„Планирамо до Васкрса да се вратимо у цркву, а већ послије славе Никољица да наставимо остале радове које смо планирали у овој години“, каже Самарџија.

Вриједност радова је 149.000 КМ, а извођач је бањалучка фирма „Декор Купрешак“.

Уз непрестану сарадњу, како истиче Самарџија, са члановима Црквеног одбора и њихово несебично залагање и труд око самих радова, рестаурација унутрашњости храма финансира се највише прилозима вјерника.

 „Велики је одзив вјерног народа, својим прилозима помажу своју светињу, као што су је и наши преци саградили и оставили нама на чување у славу Божију. Свако ко даје прилог уграђује себе у светињу и нека му Господ Бог стоструко у добру, здрављу и радости узврати“, поручио је Самарџија.

Он је додао да је ове године у плану да се уради и подно гријање, као и нови дренажни систем око цркве, јер су постојећи канали за одвод површинских вода зачепљени, па вода и влага угрожавају зидове храма.

У прикупљање прилога за Храм Светог Николе у Фочи укључили су се и Срби у Русији, па су недавно одржали добротворни турнир у малом фудбалу „Играј за браћу“ са којег су сва средства намијенили обнови фочанског храма.

Уз паролу, „Нека храм у Фочи поново засија“, наступиле су четири српске и руске екипе, а побиједила је екипа „Србија“.

Прилози за рестаурацију цркве могу се уплатити на рачун Српске православне црквене општине Фоча, Црква Светог Николе, број 5550100001351126 у Новој банци.

Царско јеванђеље из Русије

Храм Светог Николе, иначе, са Русијом повезује Велико или Царско јеванђеље, штампано у Москви 1804. године, а које се чува у ризници фочанске цркве. Јеванђеље је поклон руског цара Николаја Првог Павловича Романова црногорском владици Петру Другом Петровићу Његошу 1835. године, што је Његош на почетку књиге својеручним записом потврдио. Царско јеванђеље у Фочу је, откупом од Турака који су га претходнo заплијенили, дошло из манастира Пива, коме га је Његош поклонио.