Медицински факултет: Бол у теорији и пракси

На стручном скупу у Фочи под називом „Савремени приступ лијечењу бола“, у организацији Медицинског факултета, представљена је истоимена монографија у чијој изради је учествовало више професора ове и високошколских установа из региона.  Публикација представља драгоцјен извор информација студентима медицине и стоматологије, докторима, специјализантима и свим заинтересованим за ту област, оцијењено је на скупу.

Нови уџбеник Медицинског факултета на 350 страница садржи, између осталог, свеобухватан преглед најчешћих, али и ријетких болних синдрома у подручју клиничке неурологије, денталне медицине и омогућује научну подлогу за разумијевање патофизиологије бола, усмјеравајући љекаре према оптималној обради пацијената са боли.

У изради је учествовало 14 аутора и 43 коаутора различитих специјалности. Један од уредника и аутора је и професор Медицинског факултета Фоча Сања Марић.

-Сви су из различитих углова и различитих специјалности представили своја виђења бола. Тако да смо се дотакли и физиологије бола, неуробиологије, генетике, затим лијечење бола из угла анестезиолога, потом из угла хирурга, онколога, неуролога, педијатара-рекла је Марићева.

Стручни скуп о приступима лијечења бола права је прилика за промоцију ове монографије коју могу да користе и љекари и студенти, рекао је декан Факултета, Дејан Бокоњић.

-Савремена монографија, мултидисциплинарна, покрива различите области, једна изврсна књига за све, и за студенте, јер је приказано како се бол третира од најпростијих до најтежих стања, за специјализанте и субспецијализанте јер показује како се уопште понашати и лијечити бол, а врло важан аспекат је и препознавање и градирање бола што је у књизи јако лијепо приказано-казао је Бокоњић.

На стручном скупу могло се чути да је главобоља постала најраширенија бољка модерног човјека. Понекад је рјешење потпуно једноставно, док се за трећину главобоља може рећи да су озбиљне и да захтијевају или хитан третман или мултидисциплинарни приступ лијечењу.

-Правилан приступ лијечењу јесте поставити тачну дијагнозу. Лијечи се бол у тренутку када се јави, то  значи лијечите напад главобоље, када су у питању примарне главобоље. Други приступ јесте профилакса, то значи спречавате нови напад, при чему се много пажење усмјерава и на провоцирајуће факторе. Неке можете да регулишете, а неке не, као што је менструациони циклус на примјер, или лоше држање тијела, које се може ријешити, стрес на послу код главобоље тензионог типа, или пушење цигарета код кластер главобоље. У суштини водити пацијента са главобољом, представља озбиљан задатак-појаснио је Ненад Милошевић, субспецијалиста медицине бола из Косовске Митровице.

Ништа мање присутан у данашњици јесте и орофацијални бол, односно болно стање повезано са тврдим и меким ткивима главе, лица, врата и усне шупљине. Ову тему посебно је обрадила професор студијског програма Стоматологија на Медицинском факултету у Фочи, Ирена Младеновић.

-Област којој сам се посебно посветила јесте генетска и фармакогенетска компонента, односно колико су појединци у популацији предодређени да захвљајући тим неким варијабилностима у геному, односно генској компоненти, колико постају склонији ка развоју бола уопште-рекла је Младеновићева.

О нефармаколошким методама лијечења бола говорио је ванредни професор Медицинског факултета у Београду, Драго Ђорђевић.

-Масажа је на свим меридијанима први и спонтани рефлексни механизам лијечења бола. Према најстаријим записима из историје медицине, још из 637. године постоји документ гдје се спомиње, осим рефлексне масаже и акупунктура, акупресура, односно дигитопресура, и мноштво других метода првенствено хербалне терапије у лијечењу бола-рекао Ђорђевић.

 Дводневни стручни скуп и промоција монографије под називом „Савремени приступ лијечењу бола“ у низу су догађаја и активности које Медицински факултет Фоча организује поводом тридесет година постојања и рада.