Грци не заборављају своју дјецу у Фочи

Породице из грчког града Ларисе, које су у ратним деведестим годинама отвориле своја срца и своје домове за дјецу погинулих бораца из Фоче, након 27 година поново су у граду на обалама Дрине и Ћехотине, а нови сусрет са, како истичу, својом дјецом, данас одраслим и зрелим људима, није могао проћи без суза радосница и буре емоција.

Када је то било најтеже, добротвoри из Ларисе помагали су фочанским Србима, не само слањем хуманитарних пакета, већ и примајући у госте дјецу погинулих бораца да би им бар мало олакшали бол.

Пријатељства стечена у рату не заборављају се ни у миру, а ово је, након 1996. године, њихова друга узвратна посјета Фочи.

Богословија на Велечеву обезбиједила је смјештај за више од 50 пријатеља из Грчке, које предводи почасни грађанин Фоче Ризос Комицас, а данас их је угостио и начелник општине Милан Вукадиновић.

Након 27 година, у загрљају Евангелије Бамнаре поново се нашла Вања Станковић, данас учитељица у Основној школи „Веселин Маслеша", која је као десетогодишња дјевојчица 1993. године боравила код ње у Лариси.

„Могу да кажем да се посебно радујем да сам је након толико година пронашла и да смо поново заједно. Желим да пренесем поздраве од чланова моје породице из Грчке који овај пут нису дошли, али и од свих породица које су угостиле сирочад овог посљедњег рата“, каже Евангелија.

Она додаје да јој је срце пуно и да се у Фочи осјећа као код своје куће.

„Након толико година поново видим моју Вању, која је са десет година била код мене у гостима, моје емоције покушавам, али заиста не могу да сакријем. Ми у суштини нисмо ништа посебно допринијели, част је наша да смо могли да угостимо дијете које је доживјело такву трагедију и захваљујем се њеној мајци Јелици која је имала повјерења у нас“, рекла је Евангелија.

Сузе радоснице и у очима Вање Станковић.

„То су биле ратне године, мај 1993, толико лијепо и срдачно су нас примили, са одушевљењем да смо стекли прелијепа пријатељства, баш су се потрудили око нас. Данас су емоције баш јаке, срце ми је пуно“, прича Вања, чији је отац Млађен Станковић погинуо у септембру 1992. године.

Јоргос Коцугулос у својој кући у Лариси је 1993. године угостио је десетогодишњу Ивану Настић.

„Ми смо први пут посјету узвратили 1996. године, да посјетимо ту дјецу, када су ови предјели били прилично оштећени ратом, у рушевинама. Сада, након толико година могу рећи да смо изненађени, ви сте то обновили, али бих прије свега хтио да истакнем наша осјећања, да долазимо у наш братски народ на чему смо вам посебно захвални“, прича Јоргос показујући у свом телефону слику из 1993. године на којој су Ивана Настић са његовом ћерком Маријом и остатком породице.

Љепота Фоче и топлина душе њених становника очарили су и Елефтерију Хондронасу.

„Фоча ми се изузетно свиђа. Након толико година  поново долазимо и посебно ме радује напредак који сам овдје примијетила. Нас из Грчке, гдје је већ много топло вријеме, радује ово зеленило, да се развија туризам, гдје можемо да доведемо наше пријатеље и породоце. Осјећања су посебна, будући да се осјећамо као братски народ“, рекла је Елефтерија.

Начелник општине Милан Вукадиновић истиче да су ове породице, када је фочанским Србима било најтеже, притекле у помоћ.

„Бескрајно им хвала на свему, а нарочито господину Ризосу. Једна од главних личности која је обиљежила сав овај период сарадње Ларисе и Грчке са Фочом је дефинитивно тај човјек који је ове године проглашен почасним грађанином“, каже Вукадиновић.

Он додаје да је ова посјета прилика да се везе Фоче и Ларисе подигну на већи ниво, прије свега када је у питању сарадња факултета, здравствених установа, спортских и културно-умјетничких друштава.

„Већ имамо ефекте ове посјете, односно неколико студената из Грчке који су заинтересовани да упишу наш Медицински факултет“, навео је Вукадиновић.

Ризос Комицас, некадашњи предсједник општине, а данас православни свештеник, истиче да се радује када послије толико година може да види да су ратне везе биле плодоносне и да су дјеца која су била сирочад данас одрасли и зрели људи који су засновали своје породице.

„О осјећањима могу само да кажем да су најискренија са ваше и са наше стране, из срца, овдје се осјећам тако пријатно, поготово што ме је Фоча прогласила за почасног грађанина. Осјећам да ме сви пријатељски дочекују, што уједно желим да се сви одавде када дођу у Грчку тако осјећају“, рекао је Комицас.

Он се захвалио начелнику Вукадиновићу и митрополиту дабробосанском Хризостому на срдачном дочеку.

Гости из Грчке боравили су јуче у Саборној цркви Епархије даборобосанске у Сарајеву и у сједишти Митрополије, а како су планирали у повратку кући сутра би требало да посјете патријарха српског Порфирија у Патријаршији у Београду, посредством које је у ратним деведесетим и успостављена сарадња Фоче и Ларисе.