Радан Малиш наставља да помјера границе- у 57. години истрчао 140 километара

Фочански ултрамаратонац, педесетседмогодишњи Радан Малиш наставио је да помјера границе, истрчавши Јахорина ултра трку, дугу 140 километара, као убједљиво најстарији и једини из БиХ, од учесника који су прошли кроз циљ.

Ову изузезно захтјевну и исцрпљујућу трку почела су 32 ултрамаратонца, а до краја је издржало њих свега осам.

Успјех Радана Малиша- фочанског тркача почетника под старе дане, како за себе воли да каже, јер је тек прије четири године почео да се бави овим спортом, добија још више на тежини, па дјелује и надреално, ако се узме у обзир чињеница да су остали тркачи који су савладали стазу двије до три деценије млађи од њега.

Старт је био у Вишеграду у ноћи између петка и суботе, тачније 13 минута иза поноћи, а Малиш је на циљу у Рајској долини на Јахорини био након 31 сат и 40 минута напорног трчања планинским стазама и шумским путевима, односно у недјељу ујутро, нешто прије 8,00 часова.

“Ноћу трчати било је интересантно, а напорно- ходао сам, а спавао. За двије ноћи нисам ниједне секунде заспао. Преко дана, по врућини и сунцу се доста добро сналазим, отпоран сам на сунце, није ми то проблем, већи ми је проблем хладноћа”, сабира утиске након још једног свог подвига фочански тркач.

Била је то још једна борба са километрима и са самим собом, а уз велику вјеру и претходни стални тренинг успио је и овога пута да помјери границу издржљивости.

Најдуже дионице које је до ове трке успјешно савладао били су ултрамаратони од 72 километра, док је на тренинзима на Зеленгори трчао најдуже 90 километара.

“Имао си право да одмориш, да станеш, наравно и да одустанеш. На сваких десетак километара постоје контролне тачке, односно окрепне станице, гдје те чекају људи да евидентирају твоје вријеме и да се напојиш водом, нахраниш, одмориш”, наводи Малиш.

Тежак терен, висока температура и разне повреде усљед исцрпљености организма, разлози су због којих је већина такмичара, упркос огромној жељи да се домогне циља, одустајало током трке.

“Чак је једног такмичара из Словеније ујела змија, али није одустајао, наставио је, да ли је примио серум, не знам, углавном, завршио је трку”, каже Малиш.

Он истиче да је најважније да је трку завршио без повреде, изузев мањег жуља на лијевој нози, а овим подвигом успио је да се избори за учешће на Мастерс трци у септембру, која се први пут одвија на планинама на којима је он одрастао.

“Још ми је битније да сам се успио пласирати на велику Мастерс трку, највећу у нашем окружењу, 30. септембра, на 150 километара. Старт је са Тјентишта и трчи се по нашим планинама, не знам тачно стазу, али отприлике иде се на Трновачко језеро, па између Волујака и Биоча, испод Лебршника, па на Зеленгору, са Зеленгоре на Лелију,  па преко Трескавице на Јахорину”, наводи Малиш.

У женској конкуренцији Јахорина ултра трку завршила је само Нела Лазаревић, један од најпознатијих трејл трчака из Србије. Кроз циљ је прошла заједно са тркачем из Фоче.

“Од 140 километара, ја и Нела смо ишли 100 километара заједно. Она је мене вукла, а на неколико мјеста и ја њу, помагали смо једно другом”, прича Малиш.

Ни овога пута није изостала подршка породице. Супруга, син и ћерка све вријеме су га пратили путем џи-пи-ес уређаја.

“Подршка је била ту, много ми је то значило. Чекали су ме на Јахорини, горе су ноћили, пратили су ме читаву ноћ, пошто су имали апликацију, сви тркачи су имали џи-пи-ес уређај”.

Малиш је већ задужио посебну опрему за наредни велики изазов.

“Граница је сада помјерена, па ћемо видјети шта ће бити на Мастерсу на 150 километара. Како сам старији све сам јачи. Тек сам почео, ваља ми напредовати, ред би било да напредујем”, кроз смијех је поручио тркач под старе дане.