Фочански гимназијалци прославили пола вијека од матуре

Некадашњи ђаци Гимназије „Доктор Симо Милошевић“ у Фочи прославили су 50 година од матуре. Многима од њих ово је први сусрет након десетогодишњег славља, неки се нису видјели пола вијека, а неки су остали у контакту све године послије средње школе. Три одјељења гимназијалаца поново су сјела у учионицу бивше Гимназије, данас Основне школе.

У клупама школе из које су и у свијет понијели богато знање, присјетили су се младалачких дана, бројних заједничких доживљаја, згода и незгода. Понијели су и албум са фотографијама са матуре, игранки и бројних прослава.

Нису заборавили ни, како кажу, строге, али правичне професоре, због којих је знање фочанских гимназијалаца увијек било на добром гласу.

На генерацијско дружење у Фочу из америчке савезне државе Калифорнија стигао је и Здравко Павловић, помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести Универзитета Станфорд. Знање стечено у Фочи, истиче, помогло му је и за будуће успјехе.

-Фочанска гимназија била је основ за успјех и углавном сви који су у то вријеме завршили гимназију, завршили су и факултет. Знање из гимназије је дугорочно, на факултету се научи струка за коју се школујеш, али се опште знање носи из гимназије. Науче се и природне и друштвене науке, а послије се са лакоћом опредијелиш за факултет-рекао је Павловић.

Дуг пут од Рима до Фоче ни Бранка Вукадина није спријечио да се упути на педесетогодишњу прославу у родни град.

-Ове људе нисам видио од 1983. године, када смо славили десет година од матуре. Касније се нисмо организовано окупљали, пуно контаката се изгубило, али смо се опет повезали и много ми је драго због тога. Гимназију смо уписали 1969. и завршили 1973. године, то су била сретна и безбрижна времена. Живјело се скромније, али је владало другарство-присјећа се Вукадин.

Емоције није могла да задржи ни Јасмина Маслан, некада матурант фочанске гимназије, данас пензионисана професорка руског и енглеског језика из Горажда.

-Била сам на прослави десетогодишњице, али је ово много значајније. Још тада сам се питала да ли ћу дочекати педесет година од матуре и данашњи сусрет ме је много обрадовао. Радни вијек сам провела у просвјети, па са правом могу да кажем да је нама било много љепше, него садашњој генерацији-рекла је Масланова.

Лијепа сјећања из средњошколских дана са собом носи и Борислав Дракулић, економиста у пензији. Поносан је на цијелу генерацију и оно што су касније постигли. Каже, у то вријеме гимназију није могао свако да упише, али ни да заврши.

-Први разред уписало нас је 150, а 80 завршило. Остали нису могли да достигну квалитет знања који се од нас тражио. Данас је то другачије, нема нико да пропада, а у наше вријеме се и у четвртом разреду пропадало на поправни-рекао је Дракулић.

Међу слављеницима је и Бориславова супруга Стана.  Гимназију „Доктор Симо Милошевић“ завршили су као школски другари, а двије године касније једно другом изјавили љубав. Прошле године обиљежили су и четири деценије заједничког живота.

-Са заједничким друштвом прослављали смо Нову годину 1975. и од тад смо заједно. Другачија су времена била, забављали смо се седам година, одслужио је војску, вратио се и тада смо упловили у брачне воде, добили троје дјеце и сада имамо и троје унучади-са поносом прича Стана.

Након својеврсног часа одјељенске заједнице, златни матуранти пуни елана и ведрине заплесали су на подијуму, са поруком да се никада нису покајали што су одабрали фочанску Гимназију.