Симпозијум о осјетљивим етичким питањима у Фочи окупио еминентне љекаре и богослове

На Медицинском факултету у Фочи данас се одржава једнодневни симпозијум  “Биоетика у медицини и теологији”, који је ова високошколска установа организовала заједно са Богословским факултетом “Свети Василије Острошки”.

Ово је први заједнички симпозијум два факултета, који из љекарског и теолошког угла обрађује осјетљиве и актуелне теме еутаназије, вјештачке оплодње, пасторалне психологије, генетског инжењеринга и трансхуманизма/постхуманизма, односно вјештачке интелигенције.

Професор Богословског факултета у Фочи Здравко Пено, који је имао излагање о вјештачкој оплодњи, каже да не постоји јединствено гледиште међу хришћанским заједницама о овом питању.

Он наводи да је римокатоличка теологија против сваког вида вантјелесне оплодње, док код помјесних православних цркава још није дошло до потпуног усаглашавања, али да све иде у правцу да је вјештачка оплодња прихватљива под одређеним условима.

“Ти услови су да је посреди брачни пар, да нема учешћа треће особе и трећи услов је да се замрзнути ембриони који остају послије оплодње обавезно употребе- значи да нема губитка људског живота, јер сваки ембрион носи у себи људски живот”, рекао је Пено.

На исту тему, само из угла медицине, предавање је одржао професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу Предраг Саздановић.

“Богатство овог симпозијума је на томе да ми морамо да станемо, да размислимо у ком правцу иде наука и медицина, да ставимо прст на чело и добро размислимо где идемо. Озбиљни су изазови пред нама и ови сипмопозијуми су драгоцени да се погледамо у очи и да погледамо шта радимо и у ком правцу иде наша наука за добробит човечанства”, каже Саздановић.

Он додаје да све вјерске заједнице почивају на дјеци и да ту дилеме нема, а да је етички проблем како дјеца настају, од којих родитеља и ко их подиже да буду здраве личности.

“Успех медицине је да је у претходних 45 година више од осам милиона деце у свету рођено  захваљујући овим техникама. Међутим, нови изазови у вези са новим научним истраживањима постављају озбиљна етичка питања у ком правцу идемо- ко су партнери, ко су родитељи и на крају крајева ко гаји нашу децу”, додао је Саздановић.

Симпозијум, који је отворио ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић, организован је у оквиру обиљежавања 30 година Медицинског факултета у Фочи.

Декан овог факултета Дејан Бокоњић каже да су изабрали актуелне и веома важне теме о којима постоје велике полемике.

“Током дискусије, о свакој теми причаће по један професор теологије и медицине, а након тога је дискусија, да покушамо доћи до заједничких закључака. Један иновативан и модеран скуп и колико ја знам нико га на такав начин до сада  није организовао”, рекао је Бокоњић.

Он је додао да су предавачи еминентни професори медицине и теологије из земаља региона и Европе.

Бокоњић истиче да у свим овим областима постоји синергија медицине и теологије.

“Рецимо у пасторалној психологији, гдје ћемо причати о улози психијатра и психолога у лијечењу болести зависности, а са друге стране улога Цркве и исповијести. Такође, оно што је веома важно, лијепо је да Црква упозори модерну медицину на неке опасности које пријете из нових трендова, а ми као љекари и научници морамо да кажемо у ком правцу иде медицина, цивилизација се развија, али неко мора да упозори на опасности”, навео је Бокоњић.

Декан Богословског факултета Владислав Топаловић каже да је биоетика по поријеклу теолошки појам настао двадесетих година прошлог вијека у оквиру њемачке теологије.

“Медицинска истраживања и уопште систем медицинске заштите, то је одавно схваћено, некако мора бити под контролом друштва и друштво мора знати шта очекује од таквих истраживања”, напоменуо је Топаловић.

Радови са симпозијума биће објављени у зборнику, а заинтересованим студентима биће доступни и видео снимци свих предавања, међу којима је и предавање посредством видео линка професора Јулије Нет Видовић са Православног богословског института  "Свети Сергије" из Париза о ставу Цркве о еутаназији.