Парастос за страдале на Папратној њиви

Ни 31 годину након страдања војника ВРС и цивила на Папратној њиви 20. септембра 1992. године нема осумњичених ни пресуђених за злочин. Камион на коме су се превозили војници и избјеглице из Трнова према Миљевини, ракетиран је ручним бацачима и засут митраљеском ватром од стране муслиманских снага.

За страдале на Папратној њиви данас је служен помен парастос,  положено цвијеће и прислужене свијеће. Породице погинулих у муслиманској засједи чувају сјећање на најмилије, огорчене чињеницом да је правда слијепа и нијема и 31 годину од немилог догађаја.

Миланка Мандић је тога дана изгубила брата јединца Радомира Бозала.

-Мирно су пролазили, не наносећи немир нити су представљали пријетњу ни за кога, али тако су им комшије вратиле. Правда ће доћи, од Господа, а ови што сада дијеле правду не можемо рачунати да ће се десити. Али стићи ће их све- прича Мандићева.

У Борачкој организацији Фоче вјерују да ће институције Републике Српске наћи начина да се одговорни за овај злочин приведу правди. Предсједник Скупштине Борачке организације Фоча, Љубиша Достић, каже да је на Папратној њиви тешко говорити.

-Највише би се рекло када би се ћутало. Међутим, обавеза свих нас је да се сјећамо њих и да посјећујемо ово мјесто, јер кроз наш долазак овдје и они живе. Вјерујемо институцијама Републике Српске да ће за овај случај покренути све потребне иницијативе и донијети најбоља рјешења- рекао је Достић.

У Борачкој организацији се годинама питају како су, поред осталих цивила на камиону, шеснаестогодишњи Слободан Мастило и седамнаестогодишња Драгана Џилит  били легитиман војни циљ.

 Делегације општина Фоча, Калиновик и Трново, борачких и организација породица погинулих бораца и ратних војних инвалида, положили су вијенце и прислужили свијеће на спомен-обиљежју на Папратној њиви.