Учитељска школа изњедрила наставнике, педагоге и људе

Некадашњи ученици Учитељске школе „Иво Лола Рибар“ у Фочи и ове године су се окупили у ОШ „Свети Сава“ како би извршили прозивку, присјетили се тренутака када су је похађали и видјели са другарима из клупа.

Прозивци су присуствовали бивши ђаци свих генерација од 1961. до 1973. колико је постојала ова надалеко чувена школа.

Поред знања које су усвајали, ђаци Учитељске школе истичу да су у тој установи стицали  васпитање, поштовање и, кроз разне секције, вјештине и љубав према музици, спорту, глуми, ликовној умјетности.

Једина жива професорица Учитељске школе, Ана Јовичић присуствовала је прозивци и са радошћу и узбуђењем поново видјела своје некадашње ученике. Каже да су сви остали у најбољој успомени.

„То су ми биле најљепше године рада и то је била права школа. Била је дисциплина и тражило се знање. Дјеца су била углавном сиромашна и са села. Жељела сам да баш њима што више помогнем да дођу до свог хљеба. Та школа је више знања давала него поједини факултети данас. Ученици су били спремни за све области и посебно су форсиране слободне активности“, прича професорица Јовичић.

До завршетка Учитељске школе Радојка Ошалев живјела је у Фочи, одакле и води поријекло из породице Кулић. Данас Београђанка, присјећа се часова професорице Јовичић.

„Она је величина од професора. Сви су је ђаци јако вољели и она је прелазила преко неких наших несташлука“, рекла је.

Севка Анђић из Штрбаца код Рудог цијели живот је радила као просвјетни радник и знање које је понијела из своје некадашње школе сматра драгоцјеним.

„Трудила сам се, да све оно што су ме научили овдје, примијеним и на своју дјецу.  Недавно сам добила писмо од бивше ученице, што ме је дирнуло до суза. Нисам ни знала шта све дјеца примјећују код својих наставника. То значи да у сваком дјетету које образујемо остаје нешто наше. Поносна сам на свој рад и ту дјецу, али је то било другачије вријеме, јер данас се родитељи питају за све док су наставници у другом плану“, прича учитељица Анђић.

Учитељску школу 1969. године завршио је Драго Ивановић из Фоче.

„Могу да кажем да ми је ова школа дала темеље образовања. Радни вијек сам провео углавном у просвјети. У свим пословима које сам радио, као наставник и педагог, осјећао сам се стабилно са знањем које сам понио из Учитељске школе и које су ми пренијели њени професори“, рекао је Ивановић.

Некадашња Фочанка, Даница Плазинић, рођена као Елез, каже да школу и Фочу носи у срцу. Данас живи у Чачку и наглашава строгост и дисциплицу која је владала у школи гдје су ђаци носили униформе.

Учитељска школа је, поред јаке дисциплине, била позната и по квалитетном наставном кадру, што потврђују сви бивши ђаци.

Један од организатора окупљања, Фочак Раде Гаговић каже да овакви догађаји оплемењују.

„Осјећам се баш пријатно јер видим драга лица и некадашње другаре из клупе. Многи су на мене позитивно утицали кроз школу јер сам се трудио да се угледам на добре ђаке али и професоре, без обзира што су били строги. Касније смо их још више због тога цијенили јер су нам дали здраве темеље, припремали за будућу професију али и за живот“, каже Гаговић.

Поред свих позитивних оцјена о квалитету рада и наставног кадра, Учитељска школа је остала позната по бројним ваннаставним активностима. Бивши матуранти сагласни су да такви модели образовања данас не постоје и да су поносни што су дио историје чувене фочанске школе.