Звучни семафор за бољу безбједност слијепих и слабовидих

Уградња звучних семафора на најпрометнијој раскрниси у Фочи обрадовала је слијепе и слабовиде особе, које се надају да је то само први корак у олакшавању кретања и побољшавању безбједности у саобраћају не само за ову категорију становника, већ за пјешаке уопште.

Осамдесетдвогодишња пензионерка из Фоче Роса Радовић не види на једно око и сама се тешко креће. Највише ју је страх, прича Роса, када треба прећи улицу.

„Не видим на десно око ништа, не могу сама да се крећем, мора дијете да дође да ме доведе овдје у Удружење. Најтеже је на прелазу, бојим се  да ме ауто не згази“, каже Роса.

Увођење звучног сигнала на семафорима на раскрниси код општине и зграде полиције много јој значи.

„Како не значи, значи добро, јер приликом преласка када чујем звучни сигнал лакше ми је прећи, ако возач хоће да стане, а требао би да послуша. Много би добро било да звучни сигнал има на више раскрсница, али шта је ту је“, додаје Роса.

Предсједник Међуопштинског удружења слијепих и слабовидих у Фочи Дара Ђајић каже да су након три године иницијативе, а захваљујући разумијевању одборника и начелника општине, успјели у намјери да се угради звучни семафор на улазу у град.

„То много значи, не само за слијепа лица, него и за остала тешко покретна лица, дјецу у колицима и остале грађане. Замолила бих и упозорила возаче да, када се појави звучни сигнал, зауставе возило јер тад почиње да прелази особа која треба да пређе, пали се зелено свјетло, јер слијепа лица не виде свјетлост, али чују сигнал“, каже Ђајићева.

Она се нада да ће Удружење успјети да, путем пројекта или на неки други начин, обезбиједи средства за уградњу звучног сигнала и на семафорима на такође доста фреквентној раскрсници код Дома здравља.

Међуопштинско удружење слијепих и слабовидих тренутно окупља 22 члана у Фочи, Калиновику и Чајничу.

Ове године у Фочи је добило статус од јавног интереса за ову локалну заједницу, па се надају да ће се то од наредне године одразити на издвајања из општинског буџета.

„Надамо се да ће нам се поправити финасније, ове године смо добили 1.200 КМ, прошле године 1.600, како ће бити за сљедећу годину не знамо, немамо трајно ријешено питање финансирања“, наводи Ђајићева.

Удружење је ове године конкурисало за средства од игара на срећу пројектом „Брига о квалитету живота слијепих и смањењу сиромаштва“  при Министартву здравља и социјалне заштите републике Српске, али повратну информацију још нису добили.

„Ту смо проијектовали средства у износу од 9.000 КМ. Планирали смо субвенцију за електричну енергију, прехрамбено-хигијенске пакете и једнократне новчане помоћи за наше чланове и дио средстава за рад Удружења.  Од јула чекамо да ли ће нам одборити пројекат, међутим нико још у Републици од наших удружења није у току да ли је то прошло нити смо обавијештени од Министарства здравља“, каже Ђајићева.

Поводом Дана особа са инвалидитетом- 3. децембра, намјеравали су, али у томе нису успјели- због недостатка средстава, да обезбиједе помоћ у прехрамбеним намирницама за своје чланове. Из истих разлога, наводе у овом удружењу, није реализована ни музичка смотра у Фочи слијепих и слабовидих Републике Српске.

У Међуопштинском удружењу слијепих и слабовидих је 18 пензионера, 16 корисника социјалне помоћи- додатка за помоћ и његу, четири корисника личне инвалиднине, три ратна војна инвалида, једна цивилна жртва рата и једна особа у Старачком дому у Калиновику.

Потребе слијепих и слабовидих много су веће од здравих особа, јер за било коју активност морају да ангажују и плате другу особу, поручују из овог удружења. Истичу да се боре, колико и како могу, али да им је потребна подршка друштвене заједнице.