Колико наступи на сајмовима доприносе промоцији и развоју туризма

Учешће на туристичким сајмовима у земљама региона и Европе једна је од примарних активности туристичких општинских организација. У сусрет 46. Међународном сајму туризма у Београду, у Фочи и Вишеграду истичу да овај вид промоције доноси бројне користи развоју туризма.

Сајамска промоција фочанских туристичких дестинација- рафтинга Таром и Дрином, Националног парка „Сутјеска“, Пјешчаних пирамида и осталих бисера природе и културно-историјских споменика, доприноси њиховој већој видљивости, упознавању потенцијалних партнера, склапању аранжмана, а веома је важно и повезивање туристичких радника.

Директор Туристичке органмизације Фоча Споменка Попадић каже да посјећују сајмове у складу са материјалним могућностима, а да акценат стављају на тржишта са којих долази највише туриста.

„Више од 60 одсто туриста долази нам из Србије, тако да редовно посјећујемо Међународни сајам у Београду, који је са више од 50 хиљада посјетилаца, највећи и најзначајнији у региону. Велики број туристичких агенција посјети наш штанд, такође и велики број медијских кућа, туроператера, као и самих туриста који су заинтересовани за наше подручје, а ми смо посредници између самог туристе и наших пружаоца туристичке услуге“, каже Попадићева.

Број туриста који посјете општину Фоча сваке године је све већи и сигурно да томе, истичу из ТО, доприносе представљања на сајмовима, као и онлајн платформе пружалаца туристичких услуга.

У Србији, осим Београда, фочанска туристичка понуда промовише се и на сајмовима у Новом Саду и Крагујевцу, а не запостављају ни инострана тржишта и труде се да током године буду присутни бар на два-три сајма у иностранству у складу са материјалним могућностима.

„Углавном се представљамо на заједничком изложбеном простору Туристичке организације Републике Српске, јер је то бесплатан простор. Ми заправо и не бисмо могли да се представљамо на оволико сајмова да плаћамо изложбени простор“, наводи Попадићева.

Ове године ТО Фоча први пут ће се, у посљедње четири године, представити на властитом изложбеном простору заједно са општином Плужине из Црне Горе, а у оквиру пројекта прекограничне сарадње.

„Искористили смо могућност да позовемо све наше пружаоце  туристичких услуга како би се заједно представили. Послали смо више од 50 мејлова и већина је рекла да ће радо прихватити позив“, додаје Попадићева.

Велики проблем у области туризма и даље је непријављивање свих гостију и броја ноћења, те уплата боравишне таксе. Да приказани статистички подаци нису релевантни и да је број туриста у стварности много већи, свјесни су и у ТО.

„Велики проблем за који се надамо да ће се у будућем периоду ријештити, иако смо током претходне године имали велики број активности у вези са овом проблематиком. Наша видљивост се гледа управо по броју ноћења и статистичким подацима- то је заиста поражавајуће када је у питању општина Фоча. Када је у питању комплетна туристичка понуда Републике Српске, ми смо на два одсто од укупног броја“, каже Попадићева.

Према званичним подацима, у Фочи је у 2024. години забиљежено укупно 21.074 ноћења, од чега 13.201 страних и 7.873 домаћих туриста.

И за Туристичку организацију Вишеград међу сајмовима најважнији је београдски.

„Ове године имаћемо властити штанд, како бисмо били још видљивији и ступили у директрне контакте и још више допринијели промоцији и већем броју посјетилаца“, каже директор Туристичке организације Вишеград Бранислав Андрић.

Директна уговорања туристичких посјета нису у домену Туристичке организације, која је више промотер цјелокупне понуде општине, напомиње Андрић, али зато на сајмовима са њима редовно наступају пружаоци туристичких услуга.

„Сваке године на сајам у Београд са нама иду угоститељи, представници ресторана и хотелских смјештаја, који ступају у директни контакт са организаторима путовање и праве договоре за наредну сезону“, каже Андрић.

Вишеградска ћуприја, Андрићград,  Вишегрдаска бања, Манастир Добрун, кањон Дрине и вожња бродицама главни су туристички адути ове опшптине.

Андрић наводи да је, када је у питању број ноћења, у Вишеграду прилично уведен ред и да је више од 95 одсто пружалаца услуга смјештаја уредно регистровано, али да званична статистика не одговара реалном броју посјетилаца.

„Статистика биљежи само туристе који су остварили ноћења, а Вишеград и даље већим дијелом има транзитни карактер. Туристи овдје проводе вријеме током дана, остварују одређени промет  и потом се враћају у своју базу на Златибор, Тару и друге туристичке дестинације оу окружењу“, каже Андрић.

У 2023. години у Вишеграду је остварено више од 40.000 ноћења, а у 2024. години, за коју још немају званичне податке, у Туристичкој организацији процјењују између 50 и 60 хиљада. Са онима који долазе у једнодневне посјете, укупан број туриста током године је око 200 хиљада, процјена је ТО.