Слава Богословског факултета "Свети Василије Острошки": Богословље се учи цијели живот

Мастери Богословског факултета 2025.

Свечаном академијом у Градском позоришту на којој су уручене дипломе свршеним теолозима и мастерима теологије, чему је у Храму Светог Саве претходила литургија са ломљењем славског колача, Богословски факултет “Свети Василије Острошки” у Фочи данас је прославио своју крсну славу.

Декан Богословског факултета Владислав Топаловић подсјетио је да је ова високошколска установа, која је основана у јесен 1994. године, а која се сматра насљедником Сарајевске богословије, први пут крсну славу Светог Василија Острошког прославила прије тачно три деценије, 1995. године.

“Славили смо у много тежим условима, а тадашњи професори и студенти надали су се да су отпочели нову епоху и заиста је било тако. Треба подсјетити да је наш факултет много старији, да је Сарајевска богословија основана 1882. године, да је радила све до 10. априла 1941. и да послије рата није дозвољен њен рад, а да је зграда која је наша насилно одузета и додијељена Сарајевском универзитету- тако је и данас”, рекао је Топаловић у обраћању на свечаној академији.

Он је истакао да је у најтежим временима,  захваљујући великом ентузијазму покојног митрополита дабробосанског Николаја и његових сарадника, 14. октобра 1994. почела настава на Богословском факултету у Фочи. Топаловић је за митрополита Николаја, од чијег упокојења се ове године навршава десет година, навео да је био библијски лик и да је попут старозавјетног пророка Јеремије у временима ратне пустоши, упркос разарањима и невољама, показао да није крај, већ да свиће нова зора.

“Усред апокалиптичког невремена, када се све руши, он гради и то ни мање ни више- највишу образовну и научну установу Цркве”, нагласио је Топаловић. 

Декан је поручио да Богословски факултет са великим оптимизмом и са великом надом корача у наредне године и деценије.

Под небеском заштитом Светог Василија Острошког, фочански Богословски факултет одшколовао је генерације свештеника, вјероучитеља и професора теологије који стечено знање вјерно преносе народу широм земљине кугле.

Дипломци Богословског факултета 2025.

На дан крсне славе дипломе је добио 21 свршени теолог и 12 мастера теологије.

Никола Церовина са Пала дипломирао је са просјеком 9,95 и школовање је наставио на мастер студијама.

“Богословље је нешто што се никада до краја не може изучити, јер се знање и животно искуство у заједници са људима и са Богом стиче кроз читав живот, тако да богословско образовање траје вјечно. Надам се да ћу да радим у црквеној просвјети, а ако буде Божја воља и на пастирској служби као свештеник”, каже Церовина.

Још један Паљанин, Дарко Крсман као најбољи је завршио мастер и уписао се на докторске студије, а тренутно ради као асистент на катедри за систематско богословље.

“Учење је за мене начин живота- кроз учење, кроз свједочење истине у богословљу и бављењем бословљем спознајемо сами себе, а с друге стране и остале људе. Успјех је посљедица великог труда и рада, а свака надареност коју човјек има је од самог Бога”, рекао је Крсман.

Награђени су и најбољи студенти по годинама, а најбољи од најбољих са просјеком 9,9 је студент треће године Његош Ћебић из Рогатице.

“Факултет као и сваки факултет, уз вољу и рад све се постигне”, рекао је Ћебић.

На свечаној академији, бесједу о великом српском подвижнику и чудотворцу Светом Василију Острошком говорио је асистент Раде Булајић, док су у умјетничком програму учествовали студенти Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и Хор Богословије Светог Петра Дабробосанског.

Уз богословске факултете у Београду и америчком Либертвилу, Богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи један је од три високошкослке установе Српске правослaвне цркве.