Благостање пацијента - циљ савремених метода лијечења у ендокринологији

„Нови трендови у ендокринологији и дијабетологији“ назив је Симпозујума Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике Српске који се овог викенда одржава на Медицинском факултету у Фочи.

Дијагностификовање, калсификација и лијечење гојазности, која је постала једна од најраширенијих болести у свијету, једна је од тема Симпозијума. Болест гојазности прерасла је у пандемију, каже Проф. др Ивона Рисовић из Универзитетског клиничког центра Републике Српске: „Нисмо адекватно реаговали на тај проблем и данас имамо све већи број обољелих од гојазности. Током прошле године, у свијету је забиљежено да око 800 милиона људи живи са гојазности. Сматра  се да су главни узроци тога, поред насљеђа, модеран начин живота, неадекватна исхрана и јако слаба физичка активност. Најзабрињавајуће је што имамо пораст гојазности међу најмлађима“.

Дијабетес је међу прве три најчешће хроничне болести код дјеце, али са напретком медицине и начина лијечења болест се данас много лакше држи под контролом, истиче педијатар Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи: „Направљен је огроман напредак у лијечењу и праћењу тих пацијената. Захваљујући томе, скоро сва дјеца обољела од дијабетеса код нас данас имају инсулинске пумпе, дјеца су под контролом а самим тим смањена је могућност стварања каснијих компликација које су пацијентима скраћивале живот“.

Бројне су промјене у приступу и лијечењу обољелих од ендокринолошких болести, а развој нових лијекова знатно смањује компликације код пацијената, посебно обољелих од шећерне болести, бубрежних болести, гојазности и других метаболичких поремећаја, каже Проф. др Александра Марковић, предсједник Удружења ендокринолога и дијабетолога Републике Српске: „Добили смо нове лијекове који су савременији и који, на примјер конкретно за дијабетес не дјелују само на снижавање шећера у крви већ имају заштитну улогу на бубреге, значи имају бенефите на бубрежну и срчану функцију. Самим тим, одлажу настанак каснијих компликација. Највећи број тих лијекова је доступан пацијентима у Републици Српској. Трудићемо се да и неки нови савременији лијекови, који су на помолу, буду доступни на нашем тржишту и нашим пацијентима“.

Највећи проблем медицине у данашњем времену је како излијечити карцином, казала је ендокринолог Оливера Чанчар. Додаје да је улога ендокринолога у савременој онколошкој терапији велика јер имунотерапија, која је дала велике помаке у лијечењу рака, има нежењене ефекте на жлијезде са унутрашњим лучењем: „Тада „на сцену“ ступа ендокринолог. Његов задатак је да то препозна, да пацијента адекватно лијечи и да га адекватно прати. За пацијента то значи да ћемо му ми омогућити да превазиђе те нежељене ефекте, и дати му могућност да настави да прима имунотерапију која за њега значи живот“.

Од велике важности је да савремена ендокринологија ставља пацијента у центар и наглашава да је циљ лијечења благостање пацијента, што је свакако циљ свих нових лијекова и метода лијечења, поручено је са Симпозијума.