Одата почаст Фочанској бригади Краљеве војске – у плану изградња споменика

Општински одбор „Милан Матовић“, Равногорског покрета отаџбине Српске у Фочи, другу годину заредом, помен парастосом на Бојчином брду обиљежава годишњицу формирања Фочанске бригаде Југословенске војске у отаџбини, која је, како истичу из овог покрета, сачувала српски народ у фочанском крају.

Помен парастос за све настрадале припаднике Југословенске војске у отаџбини одржава се на мјесту гдје је 1. јуна 1942. године резервни официр војске Краљевине Југославије Милан Матовић из Јошанице, први пут постројио војску како би народ овог краја сачували од усташког терора.

План Општинског одбора „Милан Матовић“, Равногорског покрета отаџбине Српске у Фочи је да се до идуће године на овом мјесту сагради спомен обиљежје, као сјећање на све јунаке који су живот дали за слободу током Другог свјетског рата, али и након њега када су били прогоњени као државни непријатељи, рекао је Срђан Поповић, предсједник Одбора: „План нам је да до идућег јуна на том мјесту подигнемо споменик за све пострадале и тај посао смо већ договорили са извођачем, остало је само да изаберемо идејно рјешење. Након тога је план да се среди путна инфрастуктура јер је траса до  Бојчиног брда поприлично неприступачна. Један од планова је и да се на мјесту Равнице, изнад села Драгојевићи, уради спомен-биста мајору Милану Матовићу, који је настрадао од стране ОЗНЕ јер се није хтио предати са својом групом бораца, а непријатељи су их називали одметничком групом“.  

Обиљежавању годишњице оснивања Фочанске бригаде ЈВуО присуствовали су равногорски покрети из околних градова, али и из Црне Горе. Поповић наводи да се око овог покрета, из дана у дан, окупља све више симпатизера и поштовалаца Краљеве војске и њеног команданта генерала Драгољуба Драже Михаиловића: „Ми заиста покушавамо да омасовимо Равногорски покрет омладине Српске у Фочи, али још увијек код одређеног броја људи постоји страх и зазирање од тог дијела историје. Доста је неистина испричано о Краљевој војсци и они су представљени као државни непријатељи и сарадници окупатора, што је историографија већ сада показала као нетачном чињеницом. Те неистине су пласиране од стране тадашњег комунистичког режима. Ми сада покушавамо да приближимо људима да је Југословенска војска у отаџбини призната као антифашистички покрет и да је то била наша војска која се борила за слободу, која је неправедно оптужена и прогоњена. Доказ томе је и страдање младих војника Југословенске војске у отаџбини који су бачени у јаму „Понор“. Све се то дешавало јер је циљ партизанског покрета био уништавање ЈВуО и преузимање власти, што им је, на жалост, уз помоћ савезника касније и успјело“.  

Поповић закључује да је један од циљева Равногорског покрета у Фочи да се млађи нараштаји упознају са историјом и то онаквом каква је она заиста била, те да се кроз упознавање историје спозна важност Југословенске војске у отаџбини, која је штитила српски народ и гинула како бисмо ми данас живјели у слободи.