Пливање најпожељнији спорт и рекреација током врелих дана

На Аква парку „Ушће“ у Фочи већ једанаесту годину одржава се Школа пливања, у којој најмлађи полазници савладавају основне вјештине овог спорта. Ове године, 35 је полазника, који уз помоћ инструктора уче о сналажењу у води и под водом, правилном дисању и покретима.

„Учимо да пливамо и ронимо и како да дишемо правилно у води. Много је забавно“, каже седмогодишњи Лазар Елез. И његов вршњак Дарјан Крунић ужива на градском базену учећи да плива: „Пливали смо са мишићима и без њих. Сваки дан смо све бољи и мање је страха“.

Школа пливања подразумијева десет часова од сат времена, који су по ријечима инструктора пливања Братислава Павловића довољна како би дјеца овог узраста достигла почетни ниво пливачке писмености. Додаје да су полазници марљиви и заинтересовани за пливање: „Дјеца су марљива, добро слушају и редовни су на тренинзима. Очекујем да ће то допринијети што бољем резултату и да ће дјеца након обуке бити много самосталнија у води, што нам је и циљ. Надам се да ће наставити долазити на базен да и даље усавршавају ове елементе који су научили током обуке, како би пливање постало интегрални дио културе њихове личности“.

Павловић додаје да је поред самосталности у води, пливање изузетно важно за развој дјеце: „Пливање позитивно утиче на развој мускулатуре и функционалне способности, посебно позитивно утиче на кардиоваскуларни и респираторни систем“.

И љекари се слажу да је пливање, посебно током високих температура, идеалан избор за спорт и рекреацију, избјегавајући  боравак на отвореном у најтоплијем дијелу дана. Доктор Радмила Капетанов, специјалиста педијатрије у Дому здравља Фоча, каже да је пливање изузетно пожељно за дјецу свих узраста јер ангажује највећи број мишића, позитивно утиче на развој тијела, као и на психички развој дјеце јер уједно смирује али и забавља. „То је спорт који ангажује највећи број мишића, пожељан је за равна стопала и за криве кичме које су неминовне послије ових школских дана и дуготрајног сједења. Распуст и топло  љето су идеални за ову врсту рекреације а то је најпожељнији спорт у љетним мјесецима јер превруће је за све друго а дјеца имају потребу да ослободе вишак енергије, па им то добро дође и за здравље и за забаву.“

Капетанова додаје да се дјеца од најранијег узраста требају навикавати на боравак у води: „Чим стану на своје ноге треба их постепено ослобађати тог уласка у воду, првог контакта и евентуалног страха који доживљавају приликом прскања, како би сами осјетили да им је вода пожељна. Тада се са помоћним средствима већ може, уз надзор родитеља и старијих, полако учити пливање. Најпожељнији период за учење пливања је када се ослободе страха и када су довољно велики да могу сами помало да се чувају и када схвате да вода није само за скакање и забаву, већ да служи и да одржиш на води. Због тога је школа пливања добра јер усмјерава дјецу да знају како да се понашају у води, како да се одржавају, како да се крећу и како правилно да дишу“.

Пливање и плутање на води не зависи само од познавања техничких елемената, већ од два физичка фактора, специфичне тежине тијела и растојања између тежишта тијела и силе потиска. Специфична тежина људског тијела зависи од количине мишића, масног ткива и густине кости, па особе које имају мање мишићне масе, више масног ткива и лакше кости лакше се одржавају на води. Инструктори пливања указују да су жене пловније од мушкараца јер имају већу количину масног ткива у организму и лакше кости, као и мање растојање између тежишта тијела, које се налазе у карличном  дијелу, око петог слабинског пршљена, и силе потиска која се налази у предјелу груди и условљена је количином ваздуха у плућима.