Фочански гимназијалци прославили 45 година од матурирања

Бивши ђаци фочанске Гимназије „Доктор Симо Милошевић“, који су школовање завршили 1980. године, прославили су четири и по деценије од матурирања. Када су напустили школске клупе изостала је матурска прослава, али су се трудили да кроз каснија окупљања надокнаде пропуштено, чувају пријатељства и сјећања на младалачке дане. Тако је и овај пут.

На генерацијском дружењу у Фочи некадашњи гимназијалци окупљени из разних крајева присјетили су се лијепих младалачких тренутака, бројних згода и незгода. Небојша Тепавчевић стигао је из Подгорице.

„Никада нећемо заборавити све што се дешавало у Фочи током нашег школовања. Животни пут многе од нас одвео је одавде у Сарајево, као мене, па одатле за Подгорицу, неко је отишао у Београд, али се, ипак, окупљамо и радо виђамо. Професори су тражили знање, оно што треба средњошколцу, док је ово сад што се ради у школству нешто што никако не могу да поздравим. Некад се морало знати, па и за двојку“, рекао је Тепавчевић за Радио Фочу.

Гимназија „Доктор Симо Милошевић“ за многе била је друга кућа, а професори не само учитељи и ментори, него искрени пријатељи. Преносили су им, кажу, знање и вриједности које се не уче само из књига.

У слављу четири и по деценије зрелости не заборављају ни упокојене школске другаре.

„Жалимо за колегама који нису данас са нама, који су преминули или погинули. Сјећамо се и професора, најприје Вељка Цицовића који је предавао биологију. Највише сам га обожавао и због њега одабрао изборни рад из биологије, хтио уписати медицину. Била је ту и професорица српског језика Станка Ћаласан, која је свима била узор. Имали смо професора математике Мухамеда Арсланкадића кога због строгоће многи нису вољели, такође, професора географије Фехима Каровића. Због њих је фочанска гимназија била чувена, поред мостарске и Прве сарајевске“, присјетио се Драган Милановић.

Лијепа сјећања на школске дане чувају и Мирослав Давидовић и Владо Ђајић.

„Успомене нас вежу за перфектно другарство, па смо се и послије толико година опет срели. Неке од ових људи нисам видио можда и деценију, али је све исто као да се нисмо раздвајали. Била су то добра, искрена времена“, рекао је Давидовић.

„Наша генерација је једина која није славила матурско вече због смрти Јосипа Броза Тита, тада је то било недопустиво, али смо славили 35, 40 и сада 45 година од завршетка школе. Лијепо је што смо се ове године окупили пред овим величанственим храмом и што нас има из свих разреда. Сви су отишли својим путем, неки се нису видјели можда и од тада. Много је лијепо што смо поново заједно“, рекао је Ђајић.

Један од организатора дружења бивших гимназијалаца Милија Радовић поносан је на генерацију која је стасавала крајем седамдесетих година прошлог вијека и на оно што су касније постигли.

„Четрдесет пет година матуре велики је јубилеј. Припадамо једној од најбројнијих генерација чувене фочанске Гимназије „Доктор Симо Милошевић“ са уписана 222 ученика у шест одјељења, коју су завршила 182 ђака. Ова генерација је изњедрила људе различитих профила од обичних радника, службеника, професора, љекара, политичара до доктора наука“, истакао је Радовић.

Након окупљања на платоу Храма Светог Саве у Фочи, у седмој животној деценији матуранти пуни елана и ведрине заплесали су на подијуму једног од фочанских ресторана.

На Централном спомен-обиљежју претходно су положили цвијеће и прислужили воштанице за покој душа школских другова и професора.