Преслице и марамице – траг традиције и љубави

Дрвена преслица и платнена марамица, некада свакодневни предмети, данас драгоцјености сачуване у музејским и ријетким породичним збиркама, успомене су на вријеме када су се емотивне поруке вољенима слале кроз бод по бод у платну, кроз рез по рез у дрвету. О свакодневици предака, времену у којем се о љубави ријетко јавно говорило и емоцијама испричаним тајним језиком свједочи изложба ужичког Музеја „Говор душе“, која је отворена у Музеју „Стара Херцеговина“ у Фочи.

Поставку чини 38 ручних дрвених преслица и двадесетак марамица са извезеним стиховима из збирке Народног музеја Ужице, које су на простору западне Србије настале између краја 19. и половине 20. вијека.

Украшени различитим мотивима, попут срца, цвијећа, гранчица, птице, те са уметнутим огледалом преносили су се с кољена на кољено. 

Младићи су резбарили преслице и поклањали их као знак пажње или обећања, док су дјевојке везле марамице и поклањале их у посебним тренуцима – на растанку, пред удају, за срећу, истакнуто је на отварању изложбе.

„Свака од ових преслица и марамица лична је ствар, израђена за одређену особу и њој дарована. Не мора да буде ријеч само о момку и дјевојци као дароваоцима, већ има примјера да отац дарује кћерку, брат сестру. Такође, сестре су својој браћи поклањале марамице са иницијалима за успомену, те пред одлазак у рат, па се та марамица чувала као амајлија“, рекла је музејски савјетник Народног музеја Ужице Јелена Тоскић.

Посјетиоци су први пут могли да виде преслице из Пожеге, Косјерића, Чајетине и Ивањице.

Изузетно су вриједне и двије преслице из Северова код Ариља, односно из Заовина код Бајине Баште, са симболичним порукама направљене 1900. године.

„Аутор изложбе је музејски савјетник у пензији Дијана Ристовић, која се много трудила, прошла бројне истраживачке пројекте у читавом Златиборском округу. Све што видимо на овој изложби резултат је тих истраживања. Веома је важно да смо ове предмете сачували, јер се више не могу наћи или их породице чувају као успомену и неће да их уступе, односно више их нема“, рекла је директорка Народног музеја Ужице Славица Стефановић.

Изложба „Говор душе“ подсјећање је и да су предмети из свакодневице некада говорили више од ријечи. Уз исказивање љубави, осликавали су породичне вриједности и друштвене односе.

Били су обавеза, али и разбибрига у паузама од тежих послова.

„Веома је важно да ову изложбу погледа и фочанска публика, због чега ћемо посебно позвати школе да доведу ђаке како би се упознали са нашим културним насљеђем. Све што је приказано овом изложбом односи се и на наше претке у Фочи, па ће, уједно, послужити као идеја за прикупљање грађе за једну сличну музејску збирку код нас“, рекао је директор Музеја „Стара Херцеговина“ Данко Михајловић.

Посјетиоци изложбу могу погледати до краја септембра.