Фочанска Богословија: Узрастање на јевађелској љествици врлина

Ђаци и професори Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи прославили су крсну славу једне од осам богословских школа Српске православне цркве. Након молитвеног хода и узношења молитви небеском заштитнику Светом Петру Дабробосанском освештани су славски дарови.

Фочанску Богословију похађа 49 ученика из свих крајева Републике Српске, БиХ, Црне Горе и Србије. У школске клупе недавно је сјело и 15 богослова 29. генерације.

Међу њима ученици првог разреда Андрија Пајeвић из Чачка и Матија Мотика из Херцег Новог.

„Задовољан сам овдје. Јесте да сам далеко од куће, али се осјећам као да сам код куће. Ову школу сам уписао јер сам одувијек волио православну вјеру и велика ми је жеља да ако постанем свештеник служим Богу и народу“, рекао је Пајeвић.

„Одмалена сам у цркви, пошто ми је отац свештеник. Још као мали сам заволио овај позив, па отуда и моје опредјељење. Једноставно, то је призив Божији“, рекао је Мотика.

Љубав према Богу надахнула је Српчанина Луку Аривука и Вука Станишића из Бијељине да упишу Богословију.

„За Богословију сам се опредијелио због призива Светог Духа, а још као мали сам волио ићи у цркву. Једноставно, волим да служим Богу, народу и вјери. Даће Бог да сутра будем прави свештеник који ће да свједочи Јеванђеље и шири јеванђелску ријеч“, рекао је Аривука.

„Много сам задовољан условима и мислим да је ово једна од најбољих богословија. Свиђа ми се и настава и наставници. Одмалена сам волио да идем у цркву, а највећи утицај да упишем ову школи имао је мој отац“, каже Станишић.

На школску славу стигли су и бивши ђаци. Лијепа сјећања на другу кућу у којој су сазрели и стекли раскошно знање са собом носи Драгомир Митровић.

„Занимљиво је присјетити се свих тренутака из школских дана и проћи стазама у кругу Богословије, ходницима школе којима смо толико пута пролазили. Богословија је све нас на неки начин обиљежила за читав живот и са радошћу јој се увијек враћамо. Присјетили смо се свих специфичних тренутака. Уједно и неких дисциплина које су нас челичиле, као да је ријеч о петогодишњој војсци или петогодишњој екскурзији на којој смо заједно дијелили најљепше тренутке. Била је то животна школа далеко од куће која је превазилазила само учење из књиге“, рекао је Драгомир Митровић.

У Фочу се радо враћа и парохијски ђакон из Шамца Стеван Митровић. Прослава небеског заштитника Богословије прилика је и за генерацијско окупљање.

„Богословија данас изгледа доста другачије у позитивном смислу. Види се велики напредак и уложен труд. Данас смо се окупили и због обиљежавања десет година од како смо завршили средњу школу. Лијепо је присјетити се одрастања овдје. Са 14 година смо први пут дошли и сада се као одрасли људи враћамо у установу у којој смо се спремали за свештенички позив“, рекао је ђакон Стеван Митровић.

Бројни гости увеличали су свечаност. Међу њима и званице из нишке Богословије са којом фочанска Богословија има дугогодишњу сарадњу.

„Све богословије Српске православне цркве дио су једног црквеног просвјетног система. Сви радимо по једном плану и програму који је прописао Свети архијерејски сабор, па су наши сусрети од изузетног значаја. Прилика је то да једни од других учимо, да дијелимо искуства. Зато је прослава ове крсне славе, на којој се срећемо не само са домаћинима, већ и са представницима других богословија, за нас од великог значаја, велика радост и велика корист“, рекао је ректор Богословије светих Кирила и Методија у Нишу, протојереј Дејан Крстић.  

Поносни на своје ђаке у Богословији Светог Петра Дабробосанског истичу и повећан број заинтересованих за наставак образовања у овој школи.

Уз благослов митрополита дабробосанског Хризостома, вриједно се припремају за велики јубилеј који ће бити обиљежен догодине – Три деценије откако се богословље изучава у Фочи.

„Почели смо припреме за фрескопис Храма светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског и до краја године очекују се фрескописци да фрескопишу централну куполу и олтарски дио. Према пројекту, око 870 метара квадратних би требало да се ослика и то ће трајати годину до двије, како фрескописци буду могли да постигну, зависно од својих обавеза“, рекао је ректор фочанске Богословије, протојереј-ставрофор Љубомир Пријовић.

Фочанска Богословија, једина у БиХ, насљедница је сарајевске Богословије која се сматра и првом високом школом у БиХ, чији датум оснивања је угравиран и на грб Универзитета у Источном Сарајеву.